Рајан Ер
Из пројекта Википедија
 |
||
| Рајан Ер | ||
|---|---|---|
| IATA FR |
ICAO RYR |
Ознака Ryanair |
| Настала | 1985. | |
| Центар | Даблин, Ирска | |
| Флота | 125 (+156 поручених) | |
| Дестинације | 132 дестинација | |
| Вебсајт www.ryanair.com | ||
Рајан Ер (Ryanair) је ирска нискотарифна авиокомпанија са седиштем у Даблину. Урачунава се како у највеће европске нискотарифне авиопревознике тако у најуспешније авиокомпаније са својих 362 линија у 22 државе. Велики развој компаније је уследио после дерегулације авиосаобраћаја у Европи 1997. Компанија спада у једну од најконтроверзних авиопревозника. Док је на једну страну хваљена за своје конзеквентно пословање које доноси путнику ниске цене, на другој страни је критикована од стране синдиката због понашања према запосленима, скривеним таксама и додатним наплатама за путнике.
Садржај |
[уреди] Пословни подаци
Компанију су основали 1985. Кристи Рајан (Christy Ryan), Лиам Лонеген (Liam Lonergan) и Тони Рајан (Tony Ryan). Кристи Рајан је био из Вотерфорда, места у јужној Ирској. Лиам Лонеген је ту имао туристчку агенцију и био туроператор. Тони Рајан је претходно био основао једну малу авиокомпанију Гинес Пит Авијација (Guinness Peat Aviation). Идеја оснивача је била да превозе путнике из Велике Британије тј. Лондона за Вотерфорд у Ирској. При томе је било потребно да се превазиђе дуопол државних компанија Ер Лингус и Бритиш Ервејз. По тадашњим правилима делимично дерегулиране Европске заједнице било је довољно да једна од држава чланица одобри летове. Из протекционистичких разлога, како би заштитила Ер Лингус ирска влада није одобрила летове, али је слободном тржишту отворена британска влада Маргарет Тачер одобрила летове. Са петнаестоседишним пропелерским Ембраером компанија је започела летове на релацији Ирска-Велика Британија. Прво се летело из Вотерфорда за Лондон-Гетвик, а 1986. је дошла и друга линија из Даблина за Лондон-Лутон. На две линије и са два авиона компанија је превезла 82.000 путника за једну годину.
Док се број путника све више повећавао, компанија је правила губитке. Зато јој је 1991. требало реструктурирање. Тај задатак је био поверен Мајкл ОЛири (Michael O'Leary). Њему је од стране оснивача предложено да погледа концепт пословања америчке авиокомпаније Саусвест (Southwest). Тај концепт "без додатка/оптерћења" (енг. "no frills") подразумевао је само једну категорију седишта у авиону и ограничење на један тип авиона. Од 1993 ОЛири води компанију. 1995. је превезла 2,25 милиона путника.
Од 1997. је у Европској унији дозвољено авиокомпанијама да лете на релацијама других земаља чланица. То јо компанија Рајан Ер искорила за екпанзију. После успешног пласирања акција на берзама у Даблину и Њујорку, компанија је увела нове летове према одредиштима у континенталном делу Европе. Осим у земљама ЕУ компанија лети за Мароко и Норвешку.
[уреди] Превезени путници
| Година | путници |
| 1985 | 5,000 |
| 1986 | 82,000 |
| 1987 | 322,000 |
| 1988 | 592,000 |
| 1989 | 644,000 |
| 1990 | 745,000 |
| 1991 | 651,000 |
| 1992 | 945,000 |
| 1993 | 1,120,000 |
| 1994 | 1,666,000 |
| 1995 | 2,260,000 |
| 1996 | 2,950,000 |
| 1997 | 3,730,000 |
| 1998 | 4,629,000 |
| 1999 | 5,358,000 |
| 2000 | 7,002,000 |
| 2001 | 9,355,000 |
| 2002 | 13,419,000 |
| 2003 | 19,490,000 |
| 2004 | 24,635,000 |
| 2005 | 35,000,000 |
[уреди] Флота летилица
Рајан Ер лети искључиво са већим летилицама него највећи конкурент Изиџет. Компанија је наручила 120 Боинга 737-800, док има додатне опције за куповину 193 Боинг 737-800. Нацрт будућег пословања предвиђа да се користе кожна седишта у авионима због лако и брзог чишћења. Такође се превиђа да сви авиони имају винглетс (енг. winglets). Због константне испоруке нових летилица се број авиона у флоти непрекидно мења.
[уреди] Одредишта
Главна база је аеродром Лондон-Стенстед са кога Рајан Ер има 88 линија. Поред тога компанија има следеће додатне базе: Брисел-Шарлоа, Даблин, Франкфурт-Хан, Глазгов, Ковентри, Корк, Ливерпул, Милано, Марсељ, Пиза, Рим, Шанон, Штокхолм-Скаваста, Жирона
Авиони са посадама су на тим базама стационирани и одатле лете за остала одредишта. Рајан Ер је компанија која искључиво лети на споредне аеродроме, где су трошкови услуга знатно мањи него на великим аеродромима. То обрнуто значи да су ти аеродроми удаљени далеко од велики градова. Пример: Аеродром Торп који компанија рекламира и наводи као Осло удаљен је од Осла 150km.
[уреди] Види још
