Романика

Из пројекта Википедија

Нотер-Дам-Ла-Гранд, Поатије

Романика је уметнички правац који се развио у средњовековној уметности у 11. и 13. веку и раширио се у архитектури и сликарству. На истоку се развија Византијска уметност.

Назив овог појма је од речи Рим- Рома јер је правац инспирисан уметношћу старог Рима. Настаје у Италији, пробија се у Европу и класичан је пример контемплативног приступа ка вери у првој половини Средњег века. Овај правац носи и шири црква.

У романици јављају се школе које су имале своје особености и своје карактеристичне боје и развијале су се у оквиру свештеничких редова по манастирима па ако постоји у уметности и профана компонента она је у односу на сакралну незнатна. У свом општем концепту уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција варварских, гераманских и словенских племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала.

Садржај

1 Архитектура
- 1.1 Карактеристични знаци
2 Сакрални објекти
- 2.1 Тип централног објекта
- 2.2 Тип подужне цркве
3 Сликарство
4 Литература
5 Спољашње везе

[уреди] Архитектура

Романска архитектура је инспирисана античком уметношћу. У инат модерним представама о животу у ово време, не само властеле и витезови већ и купци, занатлије, свештенство, мисионари, путују Европом и разносе знања потребна за конструкцију зграда.

[уреди] Карактеристични знаци

кружни лук.

Грађевинско материјал-камен и опека и спољсшњи зидови се не малтеришу.

Карактеристике:

Тешки сводови,

чврсти и широки зидови у малтеру

подупирачи- велики, моћни пиластери и стубови

мали отвори за врата и прозоре

велика маса и мала разчлањеност

кружни лук (за разлику од изломљеног лука који се појављује у Готики)

[уреди] Сакрални објекти

[уреди] Тип централног објекта

Основа круга (ротонда) или квадрата,

Један брод

[уреди] Тип подужне цркве

Основа крста (базилика)

Вишебродне цркве

У архитектури а нарочито у сакралној нису се дешавале значајне промене које би се могле кратко карактерисати у прероманско доба, када можемо утврдити одређену само кратку стагнацију и само наизглкед варварско прекидање да би прешли од ранохришћанске базилике ка једном новом типу храма којег карактеристише углавном метрум и модул тако да и дужина базилике и ширина њена стоје у сразмери још више о томе налазимо у доба готске архитектуре.

[уреди] Сликарство

Романско сликарство се инспирише у римској архитектури као и каролиншкој и отонској ренесанси. У сликарству се гаји зидно сликарство, јавља се мотив Криста у мандорли. Прозори се украшавају витражима а у Италији се развија сликарство на плочи. У књижном сликарству употребљава се гваш боја и златна боја- материјал је од пергамента или магареће коже.

Средњовековни уметник полази од идеје и тражи у природи оно што би му помогло и послужило не интересујући се за законе у природи, већ га интересује логика слике и законе у природи јој подређује. Људска фигура нема улогу да фасцинира посматрача већ је дата сведено и у оној мери доречено да би слика била разумљива. Пропорцијски су већи и по хиерархији важности дати су ликови, па и прст који показује јесте већи и пажња треба да буде увучена у језгро догађања. Сликарство се развијало као зидно сликарство или као фреска а ређе као мозаик, а присутно је и књижно осликавање и икона као и таписерије. Непостоје велики културни центри.