Свети Стефан Мађарски
Из пројекта Википедија
Свети Стефан Мађарски или Свети Стефан Велики (мађ. Szent István) (*око 975.- †15. август 1038.) је први краљ Мађарске (1001.-1038.). Припадао је династији Арпадовића. Од папе је добио круну, која је добила митски значај међу Мађарима, тако да се отада мађарске земље зову "земље круне Светог Стефана". Светац је и по католичкој и по православној цркви.
Садржај |
[уреди] Круна Светог Стефана
Отац му је био вођа Мађара Геза. Име му је било Вајк, што значи херој. Име Стефан је добио након крштења. Кад је имао 10 година, крстио га је светац Адалберт Прашки. Оженио се Гизелом Баварском, ћерком Хенрика II Баварског.
Успео је да се наметне осталом племству, захваљујући својим везама са немачким племством. Одатле је добијао и војну помоћ у обрачуну са противницима. Од 995. до 997. био је принц Нитре, а 997. постаје водећи принц у Мађарској.
Папа Силвестер II уз сагласност цара Отона III шаље му златну круну опточену драгуљима и тиме га јануара 1001. признаје као хришћанског краља Мађарске. То је круна, која се назива круна Светог Стефана. Оригинална круна Светог Стефана изгледа да није очувана. Данашња је по свој прилици само копија.
[уреди] Покрштавање Мађара
Добио је титулу апостола са 10 епархија. Добио је велику црквену аутономију у односу на папу. Црквено је поделио Мађарску на 10 епархија. Наредио је да свако десето место мора имати цркву и свештеника. Основао је бројне катедрале и манастире. Унутар манастира оснивају се школе, као центри културе и писмености.
Уз помоћ латинских и грчких свештеника Свети Стефан је покрштавао Мађаре, који су до тог времена већином били пагани. Обесхрабривао је паганске обичаје и учвршћивао је хришћанство разним законима. Латински постаје службени језик царског двора и престаје са кориштењем хунско-мађарског писма. Покрштавањем је успео да уведе Мађарску у круг цивилизованих земаља.
[уреди] Мисионари и имигранти
Бројни мисионари долазе у Мађарску и са Запада и из Византије. Бенедиктинци су први ред, који се настанио у Мађарској. Сваки манастир у Мађарској постао је не само реллигиозни центар, него и центар цивилизације. Монаси су очистили простор од шума, култивисали су земљу и саградили су насеља у која долазе колонисти. Мађари се уче западним методама пољопривреде, те западним занатима и уметностима. Покрштавање је ипак било главни циљ тих мисионара. Млечански свештеници су прилагодили латиницу мађарском језику.
После монаха у Мађарску долазе разне занатлије и други привучени привилегијама и причама о земљи са много обрадиве земље. Имиграцију у Мађарску су поспешиле лоше године и епидемије у Европи.
[уреди] Централизација Мађарске
Проводио је централизацију Мађарске по узору на Каролиншке владаре. Укинуо је племенске поделе. Створио је нове територијално-административне јединице зване жупаније. Поделио је Мађарску у 40-50 жупанија и наставио је са увођењем децималног система мера. Провео је и финансијско-економске реформе.
До 1028. цели Карпатски регион је постао део Мађарске. Одговарајућим договорима са великим кијевским кнезом Јарославом Мудрим и са пољским краљем Болеславом Храбрим припаја Мађарској нове територије.
[уреди] Светац
Проглашен је свецем 1083. од стране католичке цркве, а православна црква га је прогласила свецем 2000. Свети Стефан је имао троје деце, али надживео је све троје, тако да је након његове смрти владало раздобље нестабилности од 1038. до 1047. године.
