Семе

Из пројекта Википедија

Семе је репродуктивни биљни орган присутан само код голосеменица и скривеносеменица којим биљка преживљава неповољне услове спољашње средине и у коме се налази клица, зачетак нове биљке. Развија се из семеног заметка, после оплођења.

На њему се разликују:

семењача и
језгро.

Језгро садржи:

клицу, која настаје оплођењем примарне ћелије, јајне ћелије (хаплоидна) и има диплоидан број хромозома) ;
ендоспермом који има триплоидан број хромозома јер настаје оплођењем секундарне, централне ћелије ембрионове кесице која је диплоидна.

Семењача је слабије или јаче развијена опна која настаје од интегумената семеног заметка.

Величина, тежина и облик семена јако варирају код различитих врста биљака. Посебно велика семена имају неке палме као што је кокос, а најситнија су код орхидеја (стоти делови милиграма). Интерасантан је пример једне врсте рогача (Ceratonia siliqa) чија су семена толико постојане (непроменљиве) масе, да су служила као мера за тежину злата и других племенитих метала(карат).

Свака биљка образује велики број плодова и семена којима се распростире и тиме обезбеђује опстанак сопствене врсте. Свака семенка се не развија у нову биљку. Многа семена доспевају у неповољне услове за клијање и развиће. Стварањем великог броја семена се, уствари, обезбеђује да се што већи њихов број нађе у повољним условима и развије у нову биљку.

[уреди] Типови семена

Према врсти хранљивог ткива и месту где се оно налази разликују се:

семена са ендоспермом, код којих ендосперм чини главну масу, док је клица незнатан део семена; најраспрострањенији је тип семема; имају га житарице и све остале траве, биљке из породице помоћница (Solanaceae), љиљана (Liliaceae) и др.
семена без ендосперма код којих котиледони апсорбују сав или скоро сав ендосперм тако да он не постоји или се налазе један до два слоја овог ткива; такво је семе лептирњача (Fabaceae), главочика (Asteraceae), ружа (Rosaceae), крсташица (Brassicaceae) итд.
семена са периспермом који представља хранљиво ткиво вегетативног порекло јер настаје од нуцелуса; имају га представници породице каранфила (Caryophyllaceae), Chenopodiaceae i dr.
семена са ендоспермом и периспермом садрже хранљиво ткиво двојног порекла и ређе се јављају; има га нпр. бибер.