Семирамида

Из пројекта Википедија

Име Семирамида (Семирамис или Саму-рамат), прослављено записима старогрчких историчара, везује се за древну оријенталну јунакињу и краљицу. Тек 1910. професор Карл Фридрих Леман-Хаупт из Берлина је успео да пронађе њено право место у вавилонско-асирској историји. Сматра се да је владала од 810. до 782. године п.н.е. Доказано је да су легенде које су око њеног имена испрели Јуније Јустин, Диодор Сикул и други, потпуно нетачне.

[уреди] Историјски налази

Професор Леман-Хаупт је, састављајући резултате археолошких истраживања, донео следеће закључке. Семирамис је грчка форма Самурамат. Била је вероватно из Вавилона, јер је заправо она била та која је наметнула вавилонски култ "Небо" или "Набу" уместо асирске религије. Стуб откривен 1909. описује Семирамиду као "жену из палате Самсија-Адада, краља света, краља Асирије, краља четири стране света". Нинус је био њен син.

[уреди] Легенда о Семирамиди

Како Ктесијас и Доидор пишу, она је била митска јунакиња божанског порекла. Била је кћи богиње-рибе Атагартис из Аскалона у Сирији. Рано напуштену, одгајили су је голубови, све док је није нашао Симас, краљевски пастир.

Верује се да је након победе код Бактре срела Нинуса, митског оснивача Ниниве. У то време била је удата за једног од Нинусових официра, Онеса, за кога се сматра да га је Нинус лично уклонио или да је извршио самоубиство. Импресиониран њеном храброшћу у бици код Бактре, Нинус је узима за жену.

Са Нинусом је Семирамида имала дете, Ниниаса. Након Нинусове смрти, наслеђује га на престолу. Подиже му је маузолеј у близини Вавилона, девет стадија висок и десет широк. Подиже велике градове, посебно Вавилон, и чудесне споменике, и путеве кроз неприступачне планине. Семирамида је наредила изградњу Висећих вртова Вавилона. Била је неуспешна само у нападу на Индију. На крају владавине, након 42 године, препушта престо сину Ниниасу и нестаје. Према ономе што се сматра оригиналом ове приче, претвара се у голубицу и од тада бива обожавана као богиња.

Нинус је владао од 2189. године п.н.е, владао је 52 године, до 2137 године п.н.е, што треба да буде потврда да је Семирамида живела у то време.

[уреди] Занимљивости

Популарна етимологија, која јој је прва повезала име с голубовима (асирски: "сумат" - голуб), покренула је идентификацију историјске Семирамиде са богињом Иштар и њеним голубовима.

Јеврејски историчар Јосиф повезује Нинуса са библијским краљем Нимродом. Протестантски митолог Александер Хислоп подигао је Семирамиду на космички пиједестал. У својој књизи "Два Вавилона" покушава да покаже да су Семирамида и Нинус, кратко поменут у Књизи постања као моћни ловац пред Богом, исти као Изис и Озирис, или Астарте и Тамуз. Према Хислоповој верзији ове приче, Семирамида постаје Благословена девица Марија; већина светских митских фигура су само копије приче о Семирамиди и Нинусу. Ова теорија је требало да покаже да је римско католичанство заправо паганство. Мало је људи прихватило ову верзију приче, а она се данас одржава кроз стрипове Џека Чика.

Семирамида се појављује у више драма и опера, од којих су најзначајнији: