Сретен Стојановић
Из пројекта Википедија
Сретен Стојановић (Приједор 2. фебруар 1898. - 29. октобар 1960. Београд), био је академски вајар, цртач, акварелиста, теоретичар, педагог и јавни радник.
Студирао је у Бечу и Паризу. Био је припадник организације „Млада Босна“ због чега је био осуђен на вишегодишњу робију као и његов брат Младен.
Један је од првих професора на Академији ликовних уметности у Београду. Био је члан САНУ, изабран 1950. за дописног, а 1959. за редовног члана.
Осећај за монументалност изказује на споменицима Карађорђу, Његошу, Филипу Вишњићу, Младену Стојановићу, а нарочито на споменицима изведеним после Другог светског рата на Иришком венцу и у Босанском Грахову. Његова дела изложена су у више галерија, поред осталих и у Спомен-збирци Павла Бељанског.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
 |
Овај незавршени чланак Сретен Стојановић, је везан за уметнике. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
