Сунцокрет
Из пројекта Википедија
Сунцокрет | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Helianthus annuus L. |
||||||||||||
|
||||||||||||
Екологија таксона | ||||||||||||
|
Сунцокрет (лат: Hellianthus annuus) је једногодишња биљка, чије ботаничко име Heliantus потиче од грчких речи (грчки: helios) (сунце) и (грчки: anthos) (цвет) из породице је главочика (лат: Asteraceae).
Садржај |
[уреди] Опис биљке
Сунцокрет је највећа биљка из породице главочика и рода Хелиантус. Корен му је чупав и влакнаст, састављен од мноштва малих коренчића. Корен му може продрети и до 3 метра у дубину. Због корена и способности да упија воду и штетне материје , сунцокрет се често користи за исушивање мочварног и чишћење загађеног земљишта (отпадних вода, олова и радиоактивних материја.
[уреди] Порекло
Сунцокрет потиче из југозападног дела Америке, Перуа и Мексика. Постоје подаци да се сунцокрет узгајао пре 3.000 година од стране северноамеричких индијанаца, који су млели семенке у брашно и додавели у хлеб и правили и улје од сунцокрета.
Маје су поштовали сунцокрет као симбол светлости и плодности. Такође су правили чај од латица и јели семенке.
Почетком 16. века мисионсри су га пренели из Америке у Европу и већ у 17. веку се његово узгајање проширило читавом Европом.
[уреди] Распрострањеност
У Немачкој се сунцокрет највише почео узгајати током Другог светског рата а данас се највише гаји у Русији, Француској и Јужној Европи.
[уреди] Лековити делови
[уреди] Галерија
Поље сунцокрета у Бугарској |
Сунцокрет и пчела |
||
Поље сунцокрета у Швајцарској |