Теодорик Велики
Из пројекта Википедија
Теодорик Велики (рођен 454. године, умро 30. августа 526. године) је био краљ Острогота (488-526), регент Визигота (511-526) и владар Италије. Рођен је годину дана након што су се Остроготи ослободили хунске власти. Био је син краља Теодемира.
Садржај |
[уреди] У Константинопољу учи технике владања и ратовања
У складу са обичајима тог доба након склапања мира између византијског цара Лава I и његовог оца Теодемира, још као млади дечак отишао је у Константинопољ као талац, тј. гарант мира између Острогота и Византије. Живот на двору у Константинопољу омогућио му је да много научи о војној тактици и начину владања великим Царством. То му је касније одлично послужило кад је постао владар једног дела Римског царства са романизованом мешавином народа. Византијски цареви Лав I и Зенон су га ценили. Вратио се међу Остроготе кад је имао 20 година.
[уреди] Теодорик руши Одоакара
У то време Остроготи су се населили на византијским деловима Римског царства и били су тешко контролисани савезници Византије. Он покорава и уједињује готска племена на европском делу Источног Римског Царства. Цар Зенон га именује конзулом 484. године бојећи се да ће се од савезника претворити у непријатеља. Краљ је постао 488. године. Цар Зенон га је послао као свог мандатара у Италију да преузме власт од Одоакра, који је 476. године срушио Западно Римско Царство. Године 488. Теодорик је са својом армијом стигао у Италију, чиме су панонско подручје и Дунав остали без господара. Побеђује у бикама код Исонза (489), Милана (489) и Аде (490). Године 493. заузима Равену и лично убија Одоакра.
[уреди] Просвећени варварин
Слично као и Одоакар, Теодорик је био вицекраљ, али за разлику од Одоакра он је поштовао договоре, а и римским грађанима је допуштао да се држе римских закона, док су се Готи држали својих обичаја. Теодорик је био први успешно истренирани вођа једног од варварских народа, који је асимилиран и цивилизиран, до те мере да је постао користан.
[уреди] Краљ Визигота и Острогота
Теодорик Велики је био и савезник Франака женидбом са Хлодовековом сестром. Међутим, због Хлодовекове жеље да влада Готима довеле су до бројних чарки и битки између 506. и 523. Пошто је био регент малолетног Визиготског краља, његовог унука Амалрика, Теодорик Велики је био у ствари и краљ Визигота. Теодорик ће да створе своје царство у Италији проширити по целој Далмацији у римским границама, све до Колубаре и читав Срем са Сингидунумом (Београдом). Теодорик је такође заустављао Вандале.
[уреди] Пропаст Остроготског краљевства
После смри у Равени 526. године, наследио га је унук Аталарик, који је био малолетан, па му је мајка Амаласвинта била регенткиња до 534. Међутим, након Аталарикове смрти почеле су борбе око власти које су привукле пажњу амбициозног источноримског (византијског) цара Јустинијан I. Ипак, Остроготи су пружили жилав отпор од 535. до 553. године тако да је Готски рат окончан победом Византинаца под командом евнуха Нарзеса.
[уреди] Јунак германског епа о Нибелунзима
Нибелунзи су рад анонимног песника настао око 1200. године. По овом спеву Рихард Вагнер направио чувени Нибелунгов циклус од 4 оперете. Називан је "Германска Илијада". Сматра се да је један од главних јунака Прстена Нибелунга Дитрих из Берна (Dietrich von Bern) заснован на Теодориковој личности. У епу Дитрих је приказан као архетип праведног владара. Са историјским Теодориком повезује га Берн тј. Верона (на средњенемачком Берн је назив за Верону), једна од резиденција славног остроготског владара.
[уреди] Види још
- Готи - о Готима
- Византија
- Германи
- Антички Рим
