Хамфри Дејви
Из пројекта Википедија
Хамфри Дејви (17. децембар 1778. - 29. мај 1829. ) , енглески хемичар и физичар. Био је председник британске академије наука. Заслужан је за многа открића у хемији. Један је од водећих научника Прве индустријске револуције. Изумом Дејвијеве светљке смањио је број несрећа у рудницима. Успева да електролизом сепарира елементе. Доказао је да је дијамант угљеник. Створио је напредну теорију о киселинама.
Садржај |
[уреди] Сепарација соли
Хамфри је уживао у свом статусу, а његова предавања су привлачила велики број слушалаца. Постао је познат по својим експериментима са физиолошким акцијама извесних гасова, укључујући гас за смејање (азотни оксид). Постао је и зависан о том гасу. Касније је оштетио оку приликом експеримената са азотним трихлоридом.
Постао је професор института академије наука. Александро Волта је 1800. увео први пут електричну батерију. Дејви је користио батерију за сепарацију соли у ономе што се данас назива електролиза. Са много батерија у серији, могао је да раздвоји елементарни калијум и натријум 1807. Већ 1808. успева да добије елементарни калцијум, стронцијум, бариј и магнезиј. Проучавао је енергију, која је потребна да се сепарирају те соли, што је сад поље електрохемије.
[уреди] Доказао да је дијамант угљеник
Постао је витез 1812. Октобра 1813. путује у Француску, заједно са својим асистентом Мајклом Фарадејем. Добио је медаљу од Наполеона Бонапартеа за свој рад на подручју електрохемије. У Паризу је замолио Геј-Лисака да испита једну мистериозну супстанцу, коју је изоловао Бернард Куртоа. Дејви је показао да је то елемент, а та супстанца је био јод. После путује у Италију. У Фиренци је 27. марта 1814. уз помоћ Фарадеја и помоћу сунчеве светлости запалио дијамант и тиме је доказао да је састављен од чистог угљеника. У Милану се 17. јуна среће са Александром Волтом и наставља пут према Ђенови. После путује у Минхен, па се враћа у Италију преко Венеције.
[уреди] Дејвијева светиљка
По повратку у Енглеску 1815. створио је безбедоносну рударску светиљку, названу Дејвијева светиљка. Та светиљка се почела користити у рудницима и битно је смањила број несрећа у рудницима. Постоје докази да је Џорџ Стивенсон у исто време направио светиљку кад и Дејви.
[уреди] Киселине
Показао је да се кисеоник не може добити од твари, која се тада називала оксид солне киселине, а заправо се показало да је та твар елемент, којега је назвао хлор. Хлор је открио Карл Шел 36 година пре Дејвија, али није био публиковао своје откриће. То откриће је побило Лавоазјеову дефиницију киселина као једињења кисеоника.
Дејви је 1815. претпоставио да су киселине твари, које садрже заменљиви водоник, водоник, који може бити деломично или потпуно да се замени металом. Када киселине реагују са металом стварају се соли од тих киселина. Базе су твари, које реагују са киселина формирајући соли и воду. Те дефиниције су биле добро готово цели век. Касније су замењене новом Браунстед Ловријевом теоријом киселина и база.
[уреди] Катодна заштита
Предложио је 1824. стављање комада гвожђа на бакрену кобилицу брода, што је представљало први пример катодне заштите. Тиме је спречена корозија бакра, а онемогућено је и корисно деловање бакрених соли на морске организме, који су се јаче везали за брод.
Постао је 1818. председник британске академије наука. Здравље му је било нарушено удисањем различитих хемикалија. Умро је у Женеви. Његов асистент Мајкл Фарадеј је касније побољшао његов рад, а постао и познатији од њега. Са Фарадејем се био свадио и оптужио га за плагијат, тако да је Фарадеј обуставио своја истраживања електромагнетизма, све до Дајвијеве смрти.