Натријум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||
Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол, атомски број | Натријум, Na, 11 | ||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | алкалних метала | ||||||||||||||||||||||||
група, периода | IA, 3 | ||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 968 kg/m3, 0,5 | ||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрнобела , |
||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 22,989770 u | ||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 180 (190) pm | ||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 154 pm | ||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | 227 pm | ||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | 1s2 2s2]2p63s1 | ||||||||||||||||||||||||
e- на енергетским нивоима | 2, 8, 1 | ||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 1 | ||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | јако базни | ||||||||||||||||||||||||
кристална структура | центрирано кубно тело |
||||||||||||||||||||||||
Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 370,87 K (97,72 °C) |
||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 1156 K (883 °C) |
||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 23,78×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 96,96 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 2,598 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 1,43×10-5 Pa (1234 K) |
||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 3200 m/s (293,15 K) |
||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 0,93 (Паулинг)
|
||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 1230 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 21×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 141 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 495,8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 4562 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 6910,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 9543 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
V енергија јонизације | 13354 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
VI енергија јонизације | 16613 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
VII енергија јонизације | 20117 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
VIII енергија јонизације | 25496 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
IX енергија јонизације | 28932 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
X енергија јонизације | 141362 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи,
|
Натријум (Na, латински- natrium) је елемент IA групе. Једини стабилни изотоп му је 23Na.
Заступљен је: у горњим слојевима Земље око 2,30% у облику јона Na+ у океанима и у облику минерала - NaAlSi3O8 , чилске шалитре(NaNO3)и кухињске соли (NaCl).
Открио га је енглески хемичар Sir Humphry Davy 1807 електролизом масне соде-Na(OH)
Важнија једињења су натријум оксид, натријум хидроксид који је веома јака база; као и разне соли. Сапун је натријумова со одређених масних киселина. Скоро све натријумове соли су растворне у води.
Катјони натријума су најважнијим унутарћелијски катјони и неопходни су за одржање ћелијске мембране. Катјони Na+ припадају V групи катјона и боје пламен у интензивно жуту боју.