Хордати
Из пројекта Википедија
| Хордати | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||
| Таксономија | ||||||
|
Хордати су кичмењаци и још неколико пододељака.
Хордати
- Urochordata (tunicates)
- Cephalochordata (lancelets)
- Craniata (животиње са лобањом)
- Myxini or Hyperotreti (hagfish)
- Кичмењаци (животиње са кичмом)
- Cephalaspidomorphi (lampreys)
- Gnathostomata (jawed vertebrates)
- Chondrichthyes (cartilaginous fish)
- Teleostomi (bony fish, ~ Osteichthyes)
- Actinopterygii (ray-finned fish)
- Sarcopterygii (lobe-finned fish)
- Actinistia (coelacanths)
- Dipnoi (lungfishes)
- Tetrapoda (четвероноги кичмењаци)
[уреди] Опште особине хордата
Тип хордата (Chordata) обухвата најсложеније животињске организме укључујући и човека. Најзначајнија карактеристика овог типа је присуство хорде, специјалног органа који има потпорну функцију. Код најнижих хордата, какав је нпр. амфиоксус, хорда функционише у току читавог живота, док је код кичмeњака мање или више редукована и замењена кичменицом. Друга карактеристика хордата је цеваст нервни систем. Најзад, они се одликују тиме што ждрело стоји у вези са респираторним органима који се развијају на рачун његовог зида, тако да је предњи део црева шкржно црево.
Хордати поседују неке особине по којима су слични бескичмењацима: билатерално су симетрични, имају целом и у ембрионалном развићу се образују три клицина листа.
[уреди] Класификација хордата
Тип хордата обухвата три подтипа:
1. Cephalochordata (цефалохордати) – којима припада амфиоксус чија грађа представља основну шему за разумевање грађе кичмењака;
2. Tunicata ili urochordata (плашташи, туникати) – код којих је дошло до упрошћавања грађе (регресивна еволуција) због сесилног начина живота;
3. Vertebrata (кичмењаци)
