Из пројекта Википедија
| Теме везане за римску власт |
| Римско краљевство |
| Римска република |
| Римско царство |
| Принципат |
Доминат |
| Западно царство |
Источно царство |
| Редовни магистрати: |
|
|
|
| Ванредни магистрати: |
|
|
|
| Службе, титуле и почасти: |
- Понтифекс максимус (врховни свештеник)
- Легат
- Дукс (војсковођа)
- Официјус (службеник)
- Префект
- Викаријус (заменик, изасланик)
- Вигинтисексвир (члан колегијума нижих магистара)
- Ликтор
|
- Магистер милитум (врховни војни заповедник)
- Император
- Принцепс сенатус
- Цар
- Август
- Цезар
- Тетрарх
|
| Политика и право: |
|
|
|
| уреди |
Магистратска функција цензора основана је 443. године п.н.е, када су из конзулске компетенције издвојени послови који се доносе на [[цензус]] - процењивање прихода грађана ради опорезивања и њиховог сврставања у економске и војне разреде - центурије. Цензори су били чувари државних финансија: одређивали су висину пореза и царина, били су надзорници јавних радова, надлежни за утврђивање спискова потенцијалних сенатора. Бирала их је Народна скупштина, обично из редова бишвих конзула. Ова дужност је поверена двојици цензора са мандатом од пет година.
 |
Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га
|
 |
