Претор

Из пројекта Википедија

Теме везане за римску власт
Римско краљевство
Римска република
Римско царство
Принципат	Доминат
Западно царство	Источно царство
Редовни магистрати:
Конзул Претор Квестор Промагистрат	Едил Трибун Цензор управник - намесник провинције
Ванредни магистрати:
Магистер еквитум (виши официр) Конзуларни трибун	Диктатор Тријумвири Децемвири
Службе, титуле и почасти:
Понтифекс максимус (врховни свештеник) Легат Дукс (војсковођа) Официјус (службеник) Префект Викаријус (заменик, изасланик) Вигинтисексвир (члан колегијума нижих магистара) Ликтор	Магистер милитум (врховни војни заповедник) Император Принцепс сенатус Цар Август Цезар Тетрарх
Политика и право:
Сенат Курсус хонорум Римске скупштине	Колегијалност Римско право Римско држављанство Царство
уреди

Претор (лат. praetor) био је првобитно, према Цицерону, назив којим су означавани конзули у својој функцији врховних војних заповедника Римске Републике. Цицерон значење речи извлачи из латинског глагола praeire (= "ићи напред, предводити"). У доба развијене републике претори су били државни службеници који су се по својим овлашћењима и угледу налазили одмах иза конзула.

[уреди] Претура

Претура је првобитно била нека врста трећег конзулата, јер су главне функције претора заправо била овлашћења која су му делегирали конзули, који су се, према Цицерону, називали и иудицес а иудицандо, дакле "судије јер су судили". Функцију претора је првобитно обављала особа која је претходне године била конзул. Луције Папирије је био претор након што је обављао функцију конзула. Претор је понекада имао команду над војском, а док су конзули били одсутни из Рима с војскама, претор је у самом граду обављао њихове задатке. Претор је био курулни магистрат па је имао војну власт (imperium), али се у свему морао потчинити конзулима и њиховим одлукама. Ознаке његове части били су шесторица ликтора, а касније само двојица ликтора у Риму.

Од периода позне Римске Републике претор би, након свог мандата у Риму одлазио као пропретор да управља неком од римских провинција.

[уреди] Први претор

Према аналистичкој традицији, први претор изабран је за 356. годину ст. е. међу патрицијима, који су наводно ту дужност установили као искључиво патрицијску јер су од недавно положај конзула морали да деле с плебејцима. Први плебејац био је изабран за претора 337. ст. е. Претор се називао "колегом конзула" (collega consulibus) и бирао се на центуријатској скупштини истовремено с конзулима.

[уреди] Други претор

Године 246. ст. е. изабран је још један претор са задужењем да пресуђује у парницама између странаца (peregrini) или између странаца и римских грађана, па је и назван praetor peregrinuс. Од тога доба се први претор звао praetor urbanus или praetor Urbis ("градски претор") и био је задужен за спорове међу самим грађанима. Двојица претора су коцком одлучивала како ће међу собом распоредити ове две улоге. Уколико би један од њих морао да заповеда војском у неком походу, онда је други претор преузимао његове цивилне функције у граду.

[уреди] Praetor Urbanus

Праетор urbanus био је виши по звању, али су му се цивилна овлашћења протезала само на град Рим, из кога је могао одсуствовати највише десет дана узастопце. Међу његове дужности спадало је и надгледање Аполинарских игара, али су му главна задужења била судска, па едикти низа римских претора представљају важан фактор у развоју римског права.

[уреди] Нови претори

Када се територија римске државе проширила ван граница Италије, постављени су нови претори. Године 227. ст. е. изабрана су два нова претора за управу над Сицилијом и Сардинијом, а затим још два 197. ст. е. за управу над две провинције у Хиспанији. Од ових шест претора, двојица су остајала у Риму, а остали су одлазили у провинције, које је на управу сенат распоређивао коцком. И претори који су остајали у граду често би након истека мандата одлазили као управници у неку провинцију, било с називом пропретора било с називом проконзула. Луције Корнелије Сула повећао је број претора на осам, а затим их је Јулије Цезар повећао прво на десет, затим на дванаест и четрнаест, и најзад на шеснаест. Октавијан Август ограничио је број претора на дванаест, али их је под Тиберијем било шеснаест. Број претора наставио је да варира током читавог трајања Римског Царства, али њихове су главне дужности остале у сфери права и судства, премда је повремено било неопходно појединим преторима доделити посебне правне области за које су били специјализовани.

Преторима су понекад давани и специјални задаци, као што је на пример praetor peregrinuс 144. ст. е. по одлуци сената морао да надгледа оправак неких римских акведукта и спречавање нерегуларне употребе воде.

[уреди] Судска овлашћења

Главно судско овлашћење претора у грађанским парницама било је давање правног мишљења названог iudicium те стављање забране на извршење неког чина (што се називало interdictum).

Претори су такође председавали кривичним парницама, односно поротничким судовима названим questiones perpetuae. У доба позне републике било осам врста ових судова: за повреду народног величанства (perduellio или crimen laesae maiestatis), за недопуштен начин изборне кампање (амбитус), за изнуђивање у провинцијама (repetundae), за проневеру јавног новца (peculatus), за насиље против појединца или позивање на јавне нереде (vis), за убиство (parricidium или inter sicarios), за тровање (veneficium), и за фалсификовање тестамената или новца (falsum).