Цимање
Из пројекта Википедија
[уреди] Уопштено
У српском народу термин "цимање" или "трзање" означава чин у којем особа обавља кратак телефонски позив не допуштајући да се позивана партија јави него прекида везу чим одредишни телефон једном или два пута одзвони. На тај начин прва особа скреће пажњу другој да мисли на њу у датом тренутку. То обично означава позитивне емоције код прве особе, било пријатељске или љубавне. Овај чин се користи и у друге сврхе, при чему је увијек основна сврха алармирање друге особе, из овог или оног разлога.
Одредишни телефон је скоро увијек мобилни, јер овај по правилу приказује идентификацију позиваоца, и обично се налази уз власника, док се само цимање обично чини такође са мобилног телефона, премда каткад може бити и са фиксног телефона, уколико особа која позива у том тренутку нема довољно новца на свом рачуну, премда се ово сматра необичним.
Овај је обичај присутан и код других народа, обично у сиромашним земљама гдје људи немају довољно новца ни да приуште за поруку. Наиме, за позив без јављања се не плаћа новчана нити било каква надокнада, што овај чин чини популарним, јер се успијева успоставити (премда примитивна) комуникација, без трошкова.
[уреди] Преводи термина
У народа блиских Србима, који такође причају српски језик или неку његову варијанту, овај се чин такође зове "цимање", премда чешће "трзање".
Примијећено је код припадника богатијих нација, попут Енглеза, да они уопште не познају овај процес и да им се чини крајње бесмислен. По њиховом схватању, ако човјек хоће да скрене пажњу другом човјеку да у датом моменту мисли на њега, или да га алармира из неког другог разлога, тада би требао да га једноставно назове и то му саопшти. Будући да то налазе бесмисленим, ови народи и немају одговарајући термин за овај чин, него праве конструкције које га грубо описују. На примјер, у енглеском, "цимнути" се каже "to leave a missed call" што, буквално преведено, значи "оставити пропуштен позив". При томе се заправо позива на особину модерних мобилних телефона да биљеже све пропуштене позиве и накнадно их приказују својим корисницима, када то они зажеле.
[уреди] Уобичајени проблеми
Проблем понекад настаје због тога што мобилне мреже не дозвољавају ни успостављање везе уколико изворни телефон нема "кредита" на рачуну. Наиме, уколико је стање на рачуну мобилног корисника ниже од одређене своте, нпр. 2 динара, тада се не може ни успоставити веза него мобилни оператер враћа обавјештење које најчешће гласи "Стање на вашем рачуну није довољно да обавите овај позив...". На тај начин је настала нова фраза у Срба, "Немам ни за цимања", која означава да дата особа има јако мало кредита и то се говори обично у ситуацијама када вас неко замоли да му позајмите мобилни телефон да би обавио позив или послао кратку поруку а ви заиста немате кредита или само желите да га одбијете јер штедите новац.
Проблеми такође настају уколико нека особа често и анонимно (са непознатог броја) цима другу особу, на тај начин је узнемиравајући. Тада је најбоље жалити се код свог оператера или оператера мреже коју користи позивалац.
Још један чест проблем је што каткад дође до случајног трошка при цимању. Наиме, могуће је да се позивана особа јави на телефон прије него што позивалац успије спуштити слушалицу. Тада се обично каже "Упеца ме" или "Скиде ми с рачуна". Ово тада има негативне конотације, премда то позивана особа најчешће чини случајно, на примјер јер не схвати да је у питању цимање него мисли да је у питању позив па се брзо јави, или на примјер тако што управо у тренутку цимања случајно притисне тастер за одговарање на позив на тај начин "упецавши" позиваоца.
