Чудесна судбина Амелије Пулен
Из пројекта Википедија
| Чудесна судбина Амелије Пулен |
|
 Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain |
|
|---|---|
| Режија | Жан-Пјер Жене |
| Продуцент | Жан Марк Дешам, Клауди Озар |
| Сценарио | Гијом Лоран |
| Улоге | Одре Тоту, Матје Касовиц, Серж Мерлин, Џамел Дбуз |
| Музика | Јан Тирсен |
| Жанр | Фантазија, комедија-романтична, драма |
| Издавачка кућа | Union Générale Cinématographique (Фр.), Miramax (САД) |
| Година | 2001. |
| Трајање | 115 мин. |
| Земља | Француска |
| Језик | француски |
| Буџет | 11.400.000 $ |
| IMDb веза | |
Чудесна судбина Амелије Пулен или Амелија (фр: Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain или Amélie) је француска романтична комедија режисера Жан-Пјера Женеа у којој главну улогу игра Одре Тоту. Сценарио су написали Жене и Гијом Лоран. Филм представља идеализован опис савременог начина живота у Паризу, смештен у туристичким деловима Монмартра.
Филм је првобитно приказан у Француској, Белгији и у швајцарском делу француског говорног подручја у априлу 2001, уз одређени број приказивања на различитим филмским фестивалима у свету.
Филм Амелија је освојио награду за најбољи филм Европе; четири награде Цезар (укључујући награде Цезар за најбољи филм и најбољег режисера), две БАФТА награде (укључујући награду за оригинални сценарио); био је номинован за четири Оскара Америчке филмске академије.
Амелија је освојила укупно 27 међународних филмских награда.
Садржај |
[уреди] Улоге
- Одрe Тоту - Амелија Пулен
- Матје Касовиц - Нино Кенканпоа
- Серж Мерлин -Ремон Дифајел
- Руфус - Рафаел Пулен, Амелијин отац
- Јоланд Моро - Мадлен Волас, саветник
- Арти де Пенгерн - Иполито, писац
- Ирбен Канселије - Колињон, продавац
- Џамел Дбуз - Лисјен
- Доминик Пинон - Јозеф
- Изабел Нанти - Жоржет
- Морис Бенишу - Бретодо
[уреди] Радња
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма.Ово је прича о девојци која је расла одвојено од друге деце. Њена мајка је умрла када је била мала. Њен отац, психолог, никад је није загрлио. Само би је месечно прегледао, због чега би сваки пут Амелијино срце почело јако да лупа. Њен отац је због тога веровао да се ради о срчаној мани, па ју је склонио од друге деце док је расла. Напустивши кућу да би се осамосталила, она развија необично активан живот.
Амелија је одрасла и постала је конобарица у малом кафићу "Две ветрењаче" на Монмартру чији је власник бивша циркусанткиња. Са своје 22 године, Амелија води једноставан живот. Ужива у малим задовољствима као што су: сакупљање каменчића погодних за прављење жабица на води, шетање Паризом и посматрање људи или покушавање да дозна колико људи у одређеном тренутку доживљава оргазам ("Петнаест!", како каже у камеру). Једног дана, иза зидне плочице у свом купатилу проналази стару металну кутију са разним стварчицама дечака који је некада живео у њеном стану. Одлучује да пронађе, сада већ одраслог мушкарца који је ту оставио кутију, како би му је дала. Ако га пронађе, учиниће га срећним, ако не, онда ништа...
Када је пронашла човека, прати га и оставља кутију у телефонској говорници. Када је човек ушао у говорницу, у којој је звонио телефон ког је позвала Амелија, он уочава кутију и отвара је. Утом му се врађају сећања на доживљаје из детињства и потресен улази у оближњу кафану. Амелија га прати до тамо и види позитивне ефекте на њему. Пред њом и келнерима видно узбуђен прича шта му се управо десило. Тог тренутка Амелија одлучује да ће убудуће чинити добра дела другим људима, као и њеном оцу, колегама, комшијама.
Али док она обраћа пажњу на друге, други не обраћају пажњу на њу. Плаши се да не оде у смрт због очајања...
[уреди] Извор
[уреди] Види још
- Француска кинематографија
- Одре Тоту
