Ђурђевдан
Из пројекта Википедија
Ђурђевдан се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа.
Садржај |
[уреди] Порекло празника
Ђурђевдан је празник са јако пуно народних обичаја везаних за њега, и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место неког старог српског божанства плодности и његовог празника.
Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године. [1]
[уреди] Народни празник
Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.
[уреди] Плетење венаца од биља
Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били берићетни – Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.
Такође, оплету се венчићи од ђурђевског цвећа: ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.[2]
Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – да би се сачували од града (слично крстовима од бадњака за Божић).
[уреди] Умивање са биљем
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса[3]; то се затим стави под ружу у башти да преноћи. [4]
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - да буду здрава као дрен, девојке - да се момци грабе око њих, старији - да буду здрави, домаћин – да му кућа буде добро чувана, итд. Сваки према својим потребама и жељама. [5]
[уреди] Купање на реци
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко).[6] Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде се младеж љуљала на дреновом дрвету, да би била здрава као дрен, а девојке су се ваљале по зеленом житу, да би им коса расла као жито. [7] Посебној је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките, или „причешћују“ или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају, итд.[8]
[уреди] Ђурђевдански уранак
Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на ђурђевдански уранак, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће; обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до подне.[9]
На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем да буду напредни као врба, ките здравцем да буду здрави као здравац, копривом да коприва опече болести са њим, и селеном да им душа мирише као селен. [10]
[уреди] Трпеза
Око Тимока сваки домаћин на Ђурђевдан дотера пред цркву по једно мушко јагње, и ту му на сваки рог прилепи по воштану свећицу, па поп после литургије изађе међу јагањце, запале се јагањцима свеће на роговима, очита им се молитва и благослове их за трпезу. [11]
[уреди] Орање бразде око села
Земљорадници су око села оборавали бразду која је чинила магијски круг у који зле силе нису могле да продру. [12]
[уреди] Сточарски празник
Овај празник нарочито поштују сточари. Овог дана се стока истерује у планине на летње паше. Тада се коље прво јагње чијом су се крвљу, ради здравља, укућани мазали по челу и образима. [13] Сакраментална жртва јагњета, с којим се „причешћују“ сва деца, је уједно и најважнији од обичаја за тај дан. [14]
[уреди] Разна веровања
Пре Ђурђевдана не треба селена брати или мирисати, а на Ђурђевдан свако узме по један стручак те омирише и задене се за појас, а девојке и младе за ђердан. [15]
На Ђурђевдан не ваља спавати, да не би болела глава, а ако је неко спавао онда на Марковдан да спава на том истом месту. [16]
Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре да би заштитили себе и село. [17]
[уреди] Врачања за плодност
Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци, што свакако има свој магијски значај. Међутим, највећи број обичаја спада у чисту магију, код чега онај, који их врши, нема у виду никаквог одређеног демона ни божанство. [18]
Жене и девојке донесу увече кући омаје тј. воде са кола воденичнога, да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне, као омаја од кола, и ставе у њу различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом купају у градини поред селена и поред осталог цвећа. [19]
Зарад плодности своје стоке, да би одузеле млеко туђој стоци, ноћу неке жене врачају (ретко мушкарци), које су голе и јашу на вратилу (обилазе око туђих торова). [20] Све то показује, да је обичај веома стар.
На сличан начин привлачи се и пољска плодност. Са великом ревношћу практикују се и љубавна врачања и гатања. Врсте гатања и предмети, по којима се гата, врло су многобројни (по хлебу, копривама, кукавици, свињама, роси итд).[21]
[уреди] Веровања о времену
Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро - да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша - да ће лето бити сушно.
Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године. [22]
[уреди] Празник Светог Ђорђа
Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на иконии представља многобожачку силу која је "прождирала" бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву". Под победом коју је свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. [23] Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву. [24]
[уреди] Историја
У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан.
Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак.
[уреди] Референце
- ^ Владика Николај Пролог за 23. април [1]
- ^ Милан Вуковић, 1985., стр. 112
- ^ Рандељ, 2006. и Милан Вуковић, 1985., стр. 112
- ^ Милан Вуковић, 1985., стр. 113
- ^ Милан Вуковић, 1985., стр. 113
- ^ Веселин Чајкановић
- ^ Мирјана Кандић, 2003.
- ^ Веселин Чајкановић
- ^ Милан Вуковић, 1985., стр. 112
- ^ Милан Вуковић, 1985., стр. 113
- ^ Вук Караџић, 1867., стр. 28
- ^ Мирјана Кандић, 2003.
- ^ Мирјана Кандић, 2003.
- ^ Веселин Чајкановић
- ^ Вук Караџић, 1867., стр. 28
- ^ Вук Караџић, 1867., стр. 29
- ^ Мирјана Кандић, 2003.
- ^ Веселин Чајкановић
- ^ Вук Караџић, 1867., стр. 28
- ^ Веселин Чајкановић
- ^ Веселин Чајкановић
- ^ Вук Караџић, 1867., стр. 29
- ^ Црквени календар за 6. мај [2]
- ^ Мирјана Кандић, 2003.
[уреди] Литература
- Мирјана Кандић: Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан и Ђурђиц, Српске славе и обичаји, 1. део, Смедеревска седмица бр. 234, од 15.1.2002. [3]
- Вук Караџић: Живот и обичаји народа српскога, Беч, 1867.
- Владика Николај Велимировић: Охридски Пролог [4]
- Српска православна црква Црквени календар [5]
- Веселин Чајкановић: Ђурђевдан, у Народна енциклопедија, од групе аутора, 1927.
- Ђорђе Рандељ: Светачник: славе и верски обичаји код Срба, Љубитељи књиге, Нови Сад, 2006.
- Милан Вуковић: Народни обичаји, веровања и пословице код Срба, Београд, 1985.
| Српски црквени и народни празници | |
|---|---|
| јануар: | Туциндан, Бадњи дан, Божић, Стевањдан, Васиљевдан, Крстовдан, Богојављење, Јовањдан, Савиндан, Часне вериге |
| фебруар: | Три јерарха, Тривундан, Сретење, Теодорова субота |
| март: | Младенци |
| ускршњи празници*: | Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице |
| април: | Благовести |
| мај: | Ђурђевдан, Марковдан, Јеремијин дан |
| јун: | Видовдан |
| јул: | Ивањдан, Петровдан, Павловдан, Огњена Марија |
| август: | Илиндан, Блага Марија, Свети Пантелија, Преображење, Свети Стеван Ветровити, Велика Госпојина |
| септембар: | Усечење, Мала Госпојина, Крстовдан |
| октобар: | Михољдан, Томиндан, Срђевдан, Трнова Петка, Лучиндан |
| новембар: | Митровдан, Врачеви, Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан |
| децембар: | Ваведење, Алимпијевдан, Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви) |
