Веселин Чајкановић
Из пројекта Википедија
Веселин Чајкановић је први српски историчар религије, рођен у Београду 28. марта 1881. године. Умро је 6. августа 1946. године.
[уреди] Биографија
Завршио је 1899. Прву мушку гимназију, да би потом на Великој школи студирао класичну филологију. По завршетку студија, као државни питомац, наставља образовање у Немачкој. У Лајпцигу - Липску четири семестра изучава класичну филологију, али и јеврејски и стари словенски. Докторирао је у Минхену. Враћа се у Београд и 1908. постаје доцент за латински језик на Философском факултету. Активно учествује у балканским и Првом светском рату. Учествовао је у бици на Конатици, у борбама за ослобођење Београда, на Солунском фронту, Кумановској бици; оболео је од трбушног тифуса и био евакуисан на Крф. Одликован сребрном и златном медаљом за храброст, орденом Белог орла с мачевима и Легијом части.
После рата је једно време вршио дужност управника Државне штампарије и начелника Одељења за вишу наставу Министарства просвете. Године 1919. постаје ванредни, а 1921. редовни професор Философског факултета у Београду. Члан Одбора за грађење Универзитетске библиотеке; хонорарни наставник Богословског факултета на предмету Упоредна историја религија; декан Философског факултета; члан управе Српске књижевне задруге, Друштва св. Саве, од 1922. члан САНУ...
Уџбеници:
- Латинске читанке,
- Преглед историје римске књижевности.
Превео:
Књиге:
- Вергилије и његови савременици;
- антологија Петнаест српских народних песама;
- Студије из религије и фолклора;
- Мит и религија у Срба - изабране студије;
- Речник народног веровања о биљкама;
- Стара српска религија и митологија (последња два дела необјављена за живота)...
Радови:
- О Зенобијевој збирци пословица и њеним изворима;
- У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке;
- О српском врховном богу и многи други.
Смрт
Суд части нове "народне власти" донео је априла 1945. године одлуку да га "казни удаљењем са Београдског универзитета". Након што је примио ту одлуку, академик Чајкановић је пао у постељу из које није устао до своје смрти августа 1946. године. Таква одлука је била део чистке српских интелектуалаца револуционарне власти. Данас једна улица у насељу Медаковић у Београду, носи његово име.
