Југословенско драмско позориште
Из пројекта Википедија
Југословенско драмско позориште основано је 1947. године као репрезентативно позориште нове Југославије. Многи најзначајнији глумци из Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита, Љубљане и других градова позвани су да учествују у стварању овог позоришта.
Садржај |
[уреди] Историјат
1947. године, редитељ Бојан Ступица је постављен на чело куће као уметнички руководилац. Он и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. То ће остати као основна оријентација ЈДП-а до данашњег дана, с тим да је, поред литерарног, елемент сценског добио равноправно место.
Прва представа је одиграна 3. априла 1948. а реч је о комаду "Краљ Бетајнове" Ивана Цанкара у режији Бојана Ступице. Овај дан се обележава као дан ЈДП-а и тог датума се додељују годишње награде.
Прве сезоне прошле су у знаку приказивања светске и домаће класике: Чехов, Голдони, Шеридан, Островски, Лопе де Вега, Горки, Шо, Шекспир, Плаут, Расин, Молијер, Ибзен, Лорка, а од домаћих класика Цанкар, Држић, Стерија, Јакшић и Нушић.
Редитељи који су у то време створили славу ЈДП-а, (Бојан Ступица, Мата Милошевић и Томислав Танхофер) били су већ између два рата под утицајем европског модернизма што је било видљиво и у њиховим представама.
Од средине осамдесетих театролог Јован Ћирилов, у својих четрнаест управничких сезона, устоличава ЈДП као репрезентативно позориште савременог сценског израза у оквирима ширим од бивше државе.
ЈДП је изгорело до темеља 17. октобра 1997, наводно због грешке на инсталацијама. Позориште је поново саграђено, а Велика сцена је изнова отворена 23. маја 2003 представом "Родољупци" Јована Стерије Поповића у режији Дејана Мијача. Глумац Бранко Цвејић је био заменик директора, а од 12. јула 2002. је директор ЈДП-а. Редитељ Горчин Стојановић је био директор од 2001. а уметнички директор је од 12. јула 2002. Велика сцена сада носи име великана српског глумишта, Љубе Тадића.
Од 2003. до данас обновљено Југословенско драмско позориште поставило је текстове Чехова, Шекспира, Булгакова, Ведекинда, Андрејева, фон Хорвата, Островског, Хера, Лабјута, Христића, Дуковског, Србљановићеве, Марковићеве... Отворена је и трећа сцена позоришта, Студио ЈДП-а, експериментална сцена за младе ауторе.
[уреди] Нова зграда
Архитекта Зоран Радојичић је на Конкурсу за реконструкцију Југословенског драмског позоришта у Београду 1997. освојио прву награду. У оквиру пројектног бироа "Арктик", арх. Зоран Радојичић и Дејан Миљковић пројектовали су нову грађевину. Ентеријер су урадили у сарадњи са архитектом Иваном Миленковић. Позоришним фоајеом доминира скулптура вајара Мрђана Бајића.
Зграда је освојила следеће награде:
- Награда Савеза архитеката Србије 2005. године (Југословенско драмско позориште, Београд)
- Априлска награда Града Београда за архитектуру и урбанизам за објекат Југословенског Драмског Позоришта у Београду 2004. године
- Награда компаније "Новости" за архитектуру 2003., за најбоље архитектонско остварење (Југословенско драмско позориште, Београд) 2004. године
- Гран при XXVI Салона архитектуре (Југословенско драмско позориште, Београд, 2004. године
- БПБ награда 2003. године за ентеријер (Југословенско драмско позориште, Београд)
[уреди] Управници
Досадашњи управници позоришта су:
- Ели Финци 1947-49. и 1966-67.
- Велибор Глигорић 1949-59.
- Милан Дединац 1959-63.
- Мирослав Беловић 1963-66.
- Бојан Ступица 1967-70.
- Милан Ђоковић 1971-74.
- Милосав Буца Мирковић 1974-77.
- Петар Волк 1977-81.
- Воја Брајовић в.д. 1981-82.
- Јанез Шенк 1983-84.
- Јован Ћирилов 1984-1997.
- Владимир Јефтовић 1997-2001.
- Горчин Стојановић 2001-2002.
- Бранко Цвејић 2002. - сада
