Џон Обри

Из пројекта Википедија

Џон Обри (енг. John Aubrey) (1626-1697) је био енглески археолог. Одликовао га је научни поглед на свет и жеља да се приступ сваком проблему темељи на принципима класификације и компарације. Тај нови однос јасно је 1686. формулисао Обријев савременик др Роберт Плот: „

„Немам намеру да се петљам с педигреима и пореклима, ни породица ни земаља, будући да је моја замисао уистину то да избегнем што је више могуће и личности и дела, те да се поглавито посветим стварима а и међу њима само оне које су већма удаљене од нашег времена. То је приступ једног археолога“

({{{2}}})

Џон Обри

Став археолога онога доба био је да је проучавање старина само саставни део проучавања предела па се тако и Обри у свом вољеном Вилтширу осврће на све врсте природних и вештачких појава. Његово најбоље археолошко дело Монумента Британика (Monumenta Britannica) никада није објављено изузев неких делова увршћених у Кемденову Британију из 1695. Садржај Британских споменика открива Обријева интересовања и приступ. Први део посвећен је великим историјским споменицима Весекса међу којима су Стоунхенџ, Ејвбери и Силбери. Он је први изградњу ових споменика приписао предримским келтима и њиховом свештенству, друидима, познатим из списа Тацита и других аутора. Други део се бави преримским и римским логорима и утврђењима, као и римским цивилним насељима, опет превасходно у Весексу. Трећи део је разноликији и обухвата хумке, керамику, путеве, мозаичке подове и новчиће. Четврти део, који никада није завршио бави се одабраним средњовековним споменицима и студији о архитектонским стиловима. Он је први исправно закључио да су прозори нарочито погодни за датирање објеката.

Најзначајнија одлика његовог дела је то што сматра да су подаци вредни сакупљања и класифицирања сами по себи а не само да би поткрепили неку теорију. Исти став сусрећемо и код његових савременика у области ботанике и палеонтологије. Није веровао у мит о добром дивљаку који је у то доба био широко заступљен у Европи сахваљујући упознавању са северноамеричким Индијанцима. Обријев научни стил је наследника добио у Вилијаму Стуклију.