3. јун
Из пројекта Википедија
3. јун (3.6.) је 154. дан године по грегоријанском календару (155. у преступној години). До краја године има још 211 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1098. - После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију.
- 1818. - Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији.
- 1889. - Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
- 1896. - У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији.
- 1940. - Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника.
- 1959. - Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
- 1965. - Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода "Џемини 4" и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова.
- 1968. - У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.
- 1973. - Совјетски суперсонични авион "Тупољев 144" срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака.
- 1989. - У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено.
- 1995. - Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске.
- 1999. -
- Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију.
- Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.
- 2004. - У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније.
[уреди] Рођења
- 1808. - Џеферсон Дејвис, амерички државник.
- 1886. - Коста Новаковић, српски политичар и публициста.
- 1926. - Ален Гинзберг, амерички писац.
- 1906. - Жозефина Бекер, француска певачица и играчица америчког порекла.
[уреди] Смрти
- 1657. - Вилијам Харви, енглески лекар.
- 1822. - Рене Жист Аиј, француски минераолог (*1743.)
- 1875. - Жорж Бизе, француски композитор, аутор опере „Кармен“.
- 1899. - Јохан Штраус Млађи, аустријски диригент и композитор оперета и валцера.
- 1924. - Франц Кафка, аустријски писац.
- 1963. - Папа Јован XXIII, поглавар римокатоличке цркве од 1958, протагонист реформе католичке цркве.
- 1989. - Ајатолах Рухолах Хомеини, ирански верски вођа.
- 2001. - Ентони Квин, холивудски глумац.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
[уреди] Види још
Месеци у години:
јануар • фебруар • март • април • мај • јун • јул • август • септембар • октобар • новембар • децембар