Албански јазик
Од Википедија, слободна енциклопедија
Албански Shqip |
||
---|---|---|
Изговор: | /ʃcip/ (шќип) | |
Се зборува во: | Албанија, Косово, Македонија, Грција,Црна Гора,САД, Италија, Германија,Британија,Турција, Швајцарија, Канада и други земји. | |
Регион: | Југоисточна Европа | |
Вкупно зборувачи: | 6 000 000[1] | |
Ранглиста: | по 100. позиција | |
Јазично семејство: | Индоевропско Албански |
|
Азбука: | Албанска латиница | |
Официјален статус | ||
Официјален јазик во: | Албанија, Косово Делови на Македонија и малцински јазик во: Србија, Црна Гора и Италија. |
|
Регулиран од: | ||
Јазични кодови | ||
ISO 639-1: | sq | |
ISO 639-2: | alb (B) | sqi (T) |
ISO 639-3: | variously: sqi — Албански aln — Гег aae — Арбереше aat — Арванитика als — Тоск |
Албанскиот јазик е јазик што го говорат приближно околу 6 милиони луѓе, првенствено во Албанија, Косово, Србија, Црна Гора, Македонија, но исто така и во некои други балкански држави, како и од емигрантски групи во Калабрија, Италија. Јазикот е еден, посебен огранок на Индоевропското јазично семејство. Во минатото за овој јазик во македонската терминологија се користеле и термините арнаутски, како и шиптарски јазик. Терминот „шиптарски“ денес се смета за навредлив, доколку е употребуван од неалбанци. Во речниците на Ѓорѓија Пулевски, јазикот се нарекува арбански.
Денешниот албански јазик како стандардна форма го има дијалектот на Тоските, наспроти дијалектот на Гегите кој и покрај стандардизацијата се уште масовно го користат гегскиот дијалект во Косово и делови на Македонија. Впрочем, се уште постои несогласување околу стандардизацијата на албанскиот јазик, а некои бараат повторна стандардизација во која би биле вклучени повеќе елементи од гегскиот дијалект. Постои и залагање во Косово да се земе како стандардна форма гегскиот дијалект со што албанскиот јазик би станал еден јазик со два официјални дијалекти. Инаку, лексичкиот фонд е главно латински, италијански, романски, грчки, македонски, српски и турски.
Содржина |
[уреди] Дијалекти
Постојат два диференцијални дијалекти на албанскиот: тоск и гег.
[уреди] Историја
[уреди] Класификација
[уреди] Фонетика
A | B | C | Ç | D | DH | E | Ë | F | G | GJ | H | I | J | K | L | LL | M | N | NJ | O | P | Q | R | RR | S | SH | T | TH | U | V | X | XH | Y | Z | ZH |
a | b | c | ç | d | dh | e | ë | f | g | gj | h | i | j | k | l | ll | m | n | nj | o | p | q | r | rr | s | sh | t | th | u | v | x | xh | y | z | zh |
a | b | ʦ | ʧ | d | ð | ɛ | ə | f | g | ɟ | h | i | j | k | l | ɫ | m | n | ɲ | ɔ | p | c | ɾ | r | s | ʃ | t | θ | u | v | ʣ | ʤ | y | z | ʒ |
[уреди] Видете исто така
[уреди] Референци
- ↑ Гег 2 779 246 + тоск 2 980 000 + арбереш 80 000 + арванитика 150 000 = 5 989 246. (Ethnologue, 2005)
Gordon, Raymond G., Jr. (ed.), 2005. Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Dallas, Tex.: SIL International. Онлајн верзија: http://www.ethnologue.com/.