ON AMAZON:



https://www.amazon.com/Voice-Desert-Valerio-Stefano-ebook/dp/B0CJLZ2QY5/



https://www.amazon.it/dp/B0CT9YL557

We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Византиски владетели - Википедија

Византиски владетели

Од Википедија, слободна енциклопедија

Содржина

[уреди] Константинова династија

  • Константин I Велики (Constantinus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul) (AD 272 - 337, владеел 306 - 337) – син на Константиј Хлор; прогласен за светител
  • Константиј II (Iulius Constantius) (317 - 361, владеел 337 - 361) – син на Константин I
  • Јулијан Апостата (Claudius Iulianus) (331 - 363, владеел 361 - 363) – зет на Константин I, повторно го прогласува многубоштвото за официјална религија.

[уреди] Нединастички владетели

  • Јовијан (Iovianus) (332 - 364, владеел 363 - 364) – војник, го обновува приматот на христијанството во Империјата.

[уреди] Валенсово - Теодосиева династија

  • Валентијан I (Valentinianus) (321 - 375, владеел 364) – војник, ја поделил Империјата и го превзел западниот дел со кој владеел до 375
  • Валенс (Iulius Valens) (328 - 378, владеел 364 - 378) – брат на Валентијан I; владеел со источниот дел на Империјата
  • Грацијан (Gratianus)(359 - 383, владеел 378 - 379) – син на Валентијан I; 379 го поверил источниот дел на Империјата на Теодосиј I, владеел со западниот дел до 383
  • Теодосиј I Велики (346 - 395, владеел 379 - 395) – војник; се оженил со ќерката на Валентијан I, Гала
  • Аркадиј (Arcadius) (377 - 408, владеел 395 - 408) – син на Теодосиј I
  • Теодосиј II (401 - 450, владеел 408 - 450) – син на Аркадиј
  • Света Пулхерија (399453, владеела 408 - 441, 450) – сестра на Теодосиј II; прогласена за светителка
  • Свети Маркијан (Marcianus) (392 - 457, владеел 450 - 457) – војник; се оженил со Пулхерија по смртта на Теодосиј II, прогласен за светител

[уреди] Лавова династија (457 - 518)

  • Лав I (Valerius Leo) (401-474, владеел 457 - 474) – војник
  • Лав II (467 - 474, владеел 474) – внук на Лав I и син на Зенон
  • Зенон (425 - 491, владеел 474 - 475) – зет на Лав I
  • Василиск ( ? - c. 477, владеел 475 - 476) – узурпатор; шура на Лав I
  • Зенон (владеел 476 - 491) – (второ владеење)
  • Анастасиј I (430 - 518, владеел 491 - 518) – дворски чиновник; зет на Лав I, на престолот дошол откако се оженил со вдовицата на Зенон, Аријадна

[уреди] Јустинијанова династија (518 - 602)

  • Јустин I (Iustinius)(450 - 527, владеел 518 - 527) – офицер во царската гарда
  • Јустинијан I (Petrus Sabbatius Iustinianus)(482 - 565, владеел 527 - 565) – внук и посвен син на Јустин I; прогласен за светител
  • Јустин II (Iustinius Iunior) (520 - 578, владеел 565 - 578) – внук на Јустинијан I
  • Тибериј I Константин (Tiberius Constantinus) (540 - 582, владеел 574, 578 - 582) – Comes Excubitris; посвоен син на Јустин II
  • Маврикиј Тибериј (Mauricius Tiberius) (539 - 602, владеел 582 - 602) – зет на Тибериј I

[уреди] Нединастички владетели

  • Фока Тиранинот ( ? - 610, владеел 602 - 610) – узурпатор;

[уреди] Ираклиева династија (610 - 711)

  • Ираклиј (or Ηράκλειος) (575 - 641, владеел 610 - 641) – узурпатор; син на ерменски егзарх на Африке
  • Константин III Ираклиј (Κωνσταντίνος Γ' Ηράκλειος) (612 - 641, владеел 641) – син на Ираклиј од првиот брак; савладетел на Ираклон
  • Ираклон Константин (Ираклиј II) (Ηρακλεωνάς) (626 - 641?, владеел 641) – син на Ираклиј од вториот брак
  • Констанс II Ираклиј (Κώνστας Β' Ηράκλειος) (630 - 668, владеел 641 - 668) – син на Константин III
  • Константин IV (Κωνσταντίνος Δ' ο Πωγώνατος ) (649 - 685, владеел 668 - 685) – син на Констанс II
  • Јустинијан II Ринотмет (Ιουστινιανός Β' ο Ρινότμητος) (668 - 711, владеел 685 - 695) – син на Константин IV

[уреди] Нединастички владетели

  • Леонтиј (цар) (Λεόντιος) (владеел 695 - 698) – Византиски стратег
  • Тибериј II Апсимар (Τιβέριος Γ' ο Αψίμαρος) (владеел 698 - 705) –со германско порекло

[уреди] Ираклиева династија (повторно) (705 - 711)

  • Јустинијан II Ринотмет (владеел 705 - 711) – (второ владеење)

[уреди] Нединастички владетели

  • Филипик Вардан (Φιλιππικός Βαρδάνης) (владеел 711 - 713) – ерменски војник
  • Анастасиј II (Αναστάσιος Β') ( ? - 721, владеел 713 - 715) – протоасекрит на Филипик
  • Теодосиј III (Θεοδόσιος Γ' ο Αδραμμυττηνός) (владеел 715 - 717) – собирач на порез во темата Опсикија

[уреди] Сириска династија (717 - 802)

  • Лав III Исавријанин (Λέων Γ' ο Ίσαυρος) (675 - 741, владеел 717 - 741) – Византиски стратег
  • Константин V Копроним (Κωνσταντίνος Ε' ο Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος) (718 - 745, владеел 741) – син на Лав III
  • Артавазд Иконољубец (Αρτάβασδος ο Εικονόφιλος) (владеел 741 - 743) – зет на Лав III
  • Константин V Копроним (владеел 743 - 775) – (второ владеење)
  • Лав IV Хазар (Λέων Δ' Χάζαρος) (750 - 780, владеел 775 - 780) – син на Константин V
  • Константин VI Слепиот (Κωνσταντίνος ΣΤ') (771 - 797, владеел 780 - 797) – син на Лав IV
  • Света Ирена I Атињанка (Ειρήνη η Αθηναία) (755 - 803, владеела 797 - 802) – жена на Лав IV, мајка на Константин VI; прогласена за светителка

[уреди] Нединастички владетели

  • Никифор I (Νικηφόρος Α') ( ? - 811, владеел 802 - 811) –
  • Ставрикиј (Σταυράκιος) ( ? - 812, владеел 811) – син на Никифор I
  • Михаил I Рангабе (Μιχαήλ Α' ο Ραγκαβέ) (владеел 811 - 813) – зет на Никифор I и управник на дворецот
  • Лав V Ерменец (Λέων Ε' ο Αρμένιος) (775 - 820, владеел 813 - 820) – Византиски стратег

[уреди] Аморијанска династија (820 - 867)

  • Михаил II (Μιχαήλ Β' ο Τραυλός η Ψηλλος) (770 - 829, владеел 820 - 829) – Византиски стратег, зет на Константин VI
  • Теофил (Θεόφιλος) (813 - 842, владеел 829 - 842) – син на Михаил II
  • Света Теодора I (Θεοδώρα) (владала 842 - 855) – жена на Теофил; царица која владала во име на својот син Михаил III; прогласена за светтелка
  • Михаил III Пијаницата (Μιχαήλ Γ' ο Μέθυσος) (840 - 867, владеел 842 - 867) – син на Теофил

[уреди] Македонска династија (867 - 1056)

  • Василиј I Македонецот (Βασίλειος Α') (811 - 886, владеел 867 - 886) – се оженил се вдовицата на Михаил III
  • Лав VI Мудриот (Λέων ΣΤ' ο Σοφός) (866 - 912, владеел 886 - 912) – веројатно син на Василиј I или Михаил III
  • Александар III (Αλέξανδρος Γ' του Βυζαντίου) (870 - 913, владеел 912 - 913) – син на Василиј I, регент на својот внук
  • Константин VII Порфирогенит (Κωνσταντίνος Ζ' ο Πορφυρογέννητος) (905-959, владеел 913 - 959) – син на Лав VI
  • Роман I Лакапин (Ρωμανός Α' ο Λεκαπηνός) (870 - 948, владеел 919 - 944) – свекор на Константин VII; совладетел
  • Роман II Порфирогенит (Ρωμανός Β' ο Πορφυρογέννητος) (939 - 963, владеел 959 - 963) – син на Константин VII
  • Никифор II Фока (Νικηφόρος Β' Φωκάς ή Νικηφόρος Β' ο Φωκάς) (912 - 969, владеел 963 - 969) – Византиски стратег; се о`енил со вдовицата на Роман II, регент на Василиј
  • Јован I Цимискиј (Ιωάννης Α' Κουρκούας ο Τσιμισκής) (925 - 976, владеел 969 - 976) – шура на Роман II, љубавник на Никифоровата жена, регент на Василиј
  • Василиј II Бугароубиецот (Βασίλειος Β' ο Βουλγαροκτόνος) (958 - 1025, владеел 976 - 1025) – син на Роман II
  • Константин VIII (Κωνσταντίνος Η')(960-1028, владеел 1025 - 1028) – син на Роман II
  • Зоја I (Ζωή Α') ((c. 978 - 1050, владала 1028 - 1050) – ќерка на Константин VIII
  • Роман III Аргир (Ρωμανός Γ' ο Αργυρός) (968 - 1034, владеел 1028 - 1034) – Цариградски епарх; први маж на Зоја
  • Михаил IV Пафлагонац (Μιχαήλ Δ' ο Παφλαγών) (1010 - 1041, владеел 1034 - 1041) – втор маж на Зоја
  • Михајло V Калафат (Μιχαήλ Ε' ο Καλαφάτης) (1015 - 1042, владеел 1041 - 1042) – внук на Михајла IV, посвоен син на Зоја
  • Теодора (Θεοδώρα) (980 - 1056, владала 1042) – ќерка на Константина VIII, совладетелка на Зоја I
  • Константин IX Мономах (Κωνσταντίνος Θ' ο Μονομάχος) (1000 - 1055, владеел 1042 - 1055) – трет маж на Зоја I
  • Теодора (Θεοδώρα) (владала 1055 - 1056)

[уреди] Нединастички владетели

  • Михајло VI Стратиотик (Μιχαήλ ΣΤ' ο Στρατιωτικός) (владеел 1056 - 1057) – избран од страна на Теодора пред нејзината смрт

[уреди] Династија на Комнените (1057 - 1059)

  • Исак I Комнин (Ισαάκιος Α' Κομνηνός) (c. 1007 - 1060, владеел 1057 - 1059) – војник

[уреди] Династија Дука (1059 - 1078)

  • Константин X Дука (Κωνσταντίνος Ι' Δούκας) (1006 - 1067, владеел 1059 - 1067)
  • Михаил VII Дука Парапинак (Μιχαήλ Ζ' Δούκας Παραπινάκης) (1050 - 1090, владеел 1067 - 1078) – син на Константин X
  • Роман IV Диоген (Ρωμανός Δ' Διογένης) (1032 - 1072, владеел 1068 - 1071) – се оженил со вдовицата на Константин X
  • Никифор III Ботанијат (Νικηφόρος Γ' Βοτανειάτης) (1001 - 1081, владеел 1078 - 1081) – стратег на Анадолиската тема и наводен потомок на фамилијата Фока, бигамски се оженил со жената на Михаил VII

[уреди] Династија на Комнените (повторно) (1081 - 1185)

  • Алексиј I Комнен (Αλέξιος Α' Κομνηνός) (1057 - 1118, владеел 1081 - 1118) – внук на Исак I, оженет со правнуката на Константин X
  • Јован II Комнен Убавиот (Ιωάννης Β' Κομνηνός o Καλος) (1087 - 1143, владеел 1118 - 1143) – син на Алексиј I
  • Мануел I Комнен Велики (Μανουήλ Α' Κομνηνός ο Μέγας) (1118 - 1180, владеел 1143 - 1180) – син на Јован II
  • Алексиј II Комнен (Αλέξιος B' Κομνηνός) (1169 - 1183, владеел 1180 - 1183) – син на Мануел I
  • Андроник I Комнен (Ανδρόνικος Α' Κομνηνός) (1118 - 1185, владеел 1183 - 1185) – внук на Јован II; оженет со вдовицата на Алексиј II; неговите потомци го создале Трапезунтското царство

[уреди] Династија на Анѓелите (1185 - 1204)

  • Исак II Анѓел (Ισαάκιος Β' Άγγελος) (1156 - 1204, владеел 1185 - 1195) – правнук на Алексиј I
  • Алексиј III Анѓел (Αλέξιος Γ' Άγγελος) (1153 - 1211, владеел 1195 - 1203) – брат на Исак II
  • Алексиј IV Анѓел (Αλέξιος Δ' Άγγελος) (1182 - 1204, владеел 1203 - 1204) – син на Исака II
  • Исак II Анѓел (владеел 1203 - 1204) – го обновил своето царство со Алексиј IV
  • Алексиј V Дука Мурзуфл (Αλέξιος Ε' Δούκας ο Μούρτζουφλος) (1140 - 1204, владеел 1204) – законски наследник и зет на Алексиј III


[уреди] Династија на Ласкарисите (Никејско царство) (1204 - 1261)

  • Теодор I Ласкарис (Θεόδωρος Α' Λάσκαρης) (1174 - 1222, владеел 1204 - 1222) – зет на Алексиј III
  • Јован III Дука Ватац (Ιωάννης Γ' Δούκας Βατάτζης) (1192 - 1254, владеел 1222 - 1254) – зет на Теодор I
  • Теодор II Ласкарис (Θεόδωρος Β' Λάσκαρης) (1221 - 1258, владеел 1254 - 1258) – син на Јован III
  • Јован IV Ласкарис (Ιωάννης Δ' Λάσκαρης) (1250 - 1305, владеел 1258 - 1261) – син на Теодор II

[уреди] Династија на Палеолозите (обновена Византија) (1261 - 1453)

  • Михаил VIII Палеолог (Μιχαήλ Η' Παλαιολόγος) (1224 - 1282, владеел 1259 - 1282) – Византијски стратег и регент на Јован IV Ласкариса, правнук на Алексиј III Анѓел;
  • Андроник II Палеолог Постариот (Ανδρόνικος Β' ο Γέρος) (1258 - 1332, владеел 1282 - 1328) – син на Михаил VIII
  • Андрониик III Палеолог Млађи (Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος ο Νέος) (1297 - 1341, владеел 1328 - 1341) – внук на Андроник II
  • Јован V Палеолог (Ιωάννης Ε' Παλαιολόγος) (1332 - 1391, владеел 1341 - 1347) – син на Андроник III
  • Јован VI Кантакузин (Ιωάννης Στ' Καντακουζηνός) (1295 - 1383, владеел потпуно 1347 - 1354) – свекор на Јован V
  • Јован V Палеолог (владеел 1354 - 1376) – второ владеење
  • Андроник IV Палеолог (Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος) (1348 - 1385, владеел 1376 - 1379) – син на Јован V
  • Јован V Палеолог (владеел 1379 - 1390) – трето владеење
  • Јован VII Палеолог (Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος) (1370 - 1408, владеел 1390) – син на Андроник IV
  • Јован V Палеолог (владеел 1390 - 1391) – четврто владеење
  • Манојло II Палеолог (Μανουήλ Β' Παλαιολόγος) (1350 - 1425, владеел 1391 - 1425) – син на Јован V
  • Јован VII Палеолог (владеел 1399 - 1402) – владеел како совладетел
  • Јован VIII Палеолог (Ιωάννης Η' Παλαιολόγος) (1392 - 1448, владеел 1425 - 1448) – син на Мануел II
  • Константин XI Палеолог Драгаш (Κωνσταντίνος ΙΑ' Παλαιολόγος Δραγάτσης) (1405 - 1453, владеел 1449 - 1453) – син на Мануел II

[уреди] Династија на Палеолзите (во егзил)

  • Тома Палеолог (Θωμάς Παλαιολόγος) (1409 или 10 - 1465) – брат на Константин Драгаша
  • Андреа Палеолог (Ανδρέας Παλαιολόγος) (1453 - 1502) – син на Тома
Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Sub-domains

CDRoms - Magnatune - Librivox - Liber Liber - Encyclopaedia Britannica - Project Gutenberg - Wikipedia 2008 - Wikipedia 2007 - Wikipedia 2006 -

Other Domains

https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformtivo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com