Rubidijum

From Wikipedia

Rb - Sr   K Rb Cs       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Rubidijum, Rb, 37
Pripadnost skupu	alkalnih metala
grupa, perioda	IA, 5
gustina, tvrdoća	1532 kg/m3, 0,3
Boja	srebrnobela Image:Rubidijum.jpg
Osobine atoma
atomska masa	85,4678 u
atomski radijus	235 (265) pm
kovalentni radijus	211 pm
van der Valsov radijus	244 pm
elektronska konfiguracija	[Kr]5s1
e- na energetskim nivoima	2, 8, 18, 8, 1
oksidacioni broj	1
Osobine oksida	jako bazni
kristalna struktura	regularna prostorno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	čvrsto
temperatura topljenja	312,46 K (39,31 °C)
temperatura ključanja	961 K (688 °C)
molska zapremina	55,76×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	72,216 kJ/mol
toplota topljenja	2,192 kJ/mol
pritisak zasićene pare	1,56×10-4 Pa (312,6 K)
brzina zvuka	1300 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	0,82 (Pauling) 0,89 (Alred)
specifična toplota	363 J/(kg*K)
specifična provodljivost	7,79×106 S/m
toplotna provodljivost	58,2 W/(m*K)
I energija jonizacije	403,0 kJ/mol
II energija jonizacije	2633 kJ/mol
III energija jonizacije	3860 kJ/mol
IV energija jonizacije	5080 kJ/mol
V energija jonizacije	6850 kJ/mol
VI energija jonizacije	8140 kJ/mol
VII energija jonizacije	9570 kJ/mol
VIII energija jonizacije	13120 kJ/mol
IX energija jonizacije	14500 kJ/mol
X energija jonizacije	26740 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 83Rb (veš.) 86,2 dana z.e.   83Kr 85Rb 72,168% stabilni izotor sa 48 neutrona 86Rb (veš.) 18,63 dana β-   86Sr 87Rb 27,835% 4,7×1010 godina β- 0,283 87Sr
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Rubidijum (Rb, latinski - rubidium) je alkalni metal IA grupe. Ima 30 izotopa čije se atomske mase nalaze između 75-98. Postojan je samo jedan - 85. U prirodi se javlja i njegov izotop 87. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 90 ppm (eng. parts per million), u obliku minerala lepidolita (KLi₂Al(OH, F)₂Si₄O₁₀) i karmalita.

Otkriven je 1861 godine od strane Roberta Bunsena i Gustav Robert Kirchhoffa u Heidelbergu, u Nemačkoj.

Poznati su njegovi oksidi, soli neorganskih kiselina i nekoliko organometalnih kompleksa. Nijedno od tih jedinjenja nema praktičnu primenu.

Biološki značaj - nema.

U čistom obliku rubidijum je metal srebrnosive boje. Ima slične hemijske osobine kao i kalijum, samo je još reaktivniji od njega. Na vazduhu se sam od sebe pali, a sa vodom reaguje eksplozivno.