Tuba
From Wikipedia
Tuba, skraćeno -{Tb.}-, je limeni duvački instrument, najvećih dimenzija i najdubljeg zvuka. Uočljiva je po vrlo širokom završnom delu cevi i levku okrenutom u vis. Ima četiri ventila, ali neke varijante imaju i pet ili čak šest. Četvrti ventil snižava ceo alikvotni niz tonova za dva i po stepena (čista kvarta), a kombinovana upotreba svih ventila postepeno snižava ceo alikvotni niz do petog i po stepena (velika septima). Ovim je omogućeno dobijanje svih polustepena između pedalnog tona i drugog alikvotnog tona. Pošto je tuba konstruisana tek u prvoj polovini 19. veka, kao zamena za neke manje zadovoljavajuće instrumente dubokog registra (kao što je npr. ofikleida, čimbaso i drugi), na njoj je ventilni mehanizam primenjen od početka. Srazmerno široka cev i dubok usnik čine da je zvuk tube pun, ali zaobljen, najsrodniji zvučanju horne ili krilnice (varijanta trube). Iako se često slaže u akorde sa trombonima, ne doseže snagu i blistavost njihovog zvuka, ali im čini dodatni, masivni bas. Za svoju veličinu i zvučnu dubinu, tuba je srazmerno pokretljiv instrument. Ipak, registar i karakter njenog zvuka čine da je solistička upotreba tube, pa čak i samo istaknutija uloga u orkestru, sasvim retka.
Obim tube
Image:Obim - Tuba.jpg
Obim je dat prema najčešće korišćenoj bas-tubi, koja (najčešće) ima pedalni ton -{F}-1.
Tuba u osnovi pripada porodici horne, ali se sa nekoliko srodnih instrumenata izdvojila u posebnu grupu. U duvačkim orkestrima, koristi se ceo niz varijanata ovog instrumenta – eufonijum, helikon, suzafon i drugi, sa izvesnim razlikama u obliku, ali i u registru koji često zalazi u tenorsko područje.
Osnovne varijante tuba su tenor-tuba (već navedeni eufonijum) obima od -{B}-1 (pedalni ton) do -{b}-1, zatim bas-tuba sa pedalnim tonom -{Es}-1, odnosno najčešće -{F}-1, kontrabas-tuba sa pedalnim tonom -{C}-1 koji je teško dobiti, pa se uzima da je pedalni ton isti kao kod bas-tube, ali je obim manji i ide do -{d}-1 i kontrabas-tuba pedalnog tona -{B}-2 sa rasponom do -{b}-. Bas-tuba i dve kontrabas-trube se sreću pod imenom bombardon i grade se u dve registarske varijante -{in E♭}- i -{in B}-.
Nemački kompozitor Rihard Vagner (-{Richard Wagner}-) je u cilju kompletiranja porodice tube bio inicijator gradnje tzv. Vagnerovih tuba sa pedalnim tonovima -{B}-1 (kao kod eufonijuma) i -{F}-1 (kao kod bas-tuba), koje su po obliku sličnije hornama, čak su i sa istim usnikom, ali imaju četiri ventila i drugačiji zvuk. Iako su osim samog Vagnera, i drugi koristili ove tube (Anton Brukner (-{Anton Bruckner}-) u VII i IX simfoniji, Rihard Štraus (-{Richard Strauss}-) u Elektri), one su nestale iz orkestarske prakse i ne proizvode se više. Notacija je bila raznolika, jer je i sam Vagner menjao način notiranja (u početku je pisao kao za alt-hornu -{in B}- i hornu -{in F}-, a kasnije za iste instrumente pisao je -{in E♭}-, odnosno tenor-tuba je zvučala veliku sekstu niže, i -{in B}-, odnosno, bas-tuba je zvučala veliku nonu niže). Kod Bruknera i Štrausa, ista tenor-tuba zvuči veliku nonu niže od zapisanog, a bas-tuba veliku duodecimu niže (oktava+kvinta).
