Абортус
Из пројекта Википедија
Абортус, избацивање заметка (фетус) из материце (утерус) пре него што је способан да преживи. Спонтани абортуси називају се побачајима. У данашње време се намерни абортуси раде у медицинским установама уколико је угрожен живот мајке, и уколико се жели спречити порођај који је последица силовања или инцеста, такође и уколико се жели спречити рођење детате са медицинским проблемима или уколико мајка мисли да не може да подигне дете. Негде око 19. недеље трудноће могу се кориситити инјекције физиолошког раствора или хормона да би се подстакло стезање материце како би избацила заметак. Поступци дилатације и одстрањивања, познати као делимични абортуси, веома су компликовани и могу да се изведу у трећем добу трудноће, спонтани побачај може да изазове компликације. Друге процедуре абортуса подразумевају ручно вакумско вађење плода (помоћу ручне сонде), дилатацију и усисавање (машинским усисавањем). Обе операције могу се извршити у раној трудноћи. Друштвена прихватљивост абортуса као средства контроле пораста броја становника варира од периода и од подручја током целе историје. Абортус је очито био метод ограничавања броја чланова породице у грчко-римском свету, али су хришћански теолози и уопште хришћани почели да указују на његове штетне последице. Током средњег века у Европи је био прихваћен. Током 19. века примењивале су се строге казне не би ли се смањио број абортуса, али су те казне у многим земљама ублажене током 20. века. У САД је поводом случаја Роу против Вејда 1972. донета одлука о легализовању абортуса у току целог трајања трудноће, од тада се воде жестоке расправе између присталица и противника либерализације абортуса.
