Авит
Из пројекта Википедија
Марко Мецилије Флавије Епархије Авит (рођен око 395. - умро 456. године) био је цар Западног Римског Царства у периоду од 455. до 456. године.
Авит је постао magister militum у време цара Петронија Максима. Авит је отишао у дипломатску мисију код визиготског краља Теодорика II. Нашао се на његовом двору у Тулузу када је вандалски краљ Гејзерик напао Рим што је довело до краја власти Петронија Максима. Теодорик је искористио прилику и затражио је од Авита да преузме римски трон. Авита су подржали гало-римски сенатори и он је 9. јула 455. проглашен за цара од стране војника. Два месеца касније ушао је у Рим.
Авит није био популаран међу становницима Рима. Када је његов напад на Вандале 455. године пропао и када су они кренули у контранапад, положај Авита је био врло лош. Дошло је до глади у Риму. Дошло је до велике кризе и Авит је био принуђен да истопи бронзане статуе по граду како би исплатио војнике. Рицимер и Мајоријан су искористили прилику и повели устанак против Авита.
Авит је побегао у Арл. Затражио је помоћ од Теодорика II, али му овај није одговорио будући да је у Шпанији ратовао против Свева. Авит је ипак сакупио ипак војску и покушао да се врати у Италију. Поражен је код Плаценције и био је заробљен. Поштеђен му је живот, а чак му је било одобрено да постане епископ Плаценције. Упркос томе, Авит се плашио за свој живот и покушао је да побегне у Галију. Према Гргуру из Тура, умро је на путу у Галију. По другим вестима био је убијен.
