Адреналин

Из пројекта Википедија

молекул адреналина

Адреналин или епинефрин је хемијска супстанца која се производи у организму. Највећи део адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон. Само име адреналин (лат: ad+renes=на бубрегу) или епинефрин (грчки: epi-+nephros=на бубрегу) указује на порекло овог хормона. У централном нервном систену неки неурони ослобађају адреналин као неуротрансмитер.

[уреди] Распрострањеност

Највећи део адреналина потиче из сржи надбубрежних жлезда. Оне секретују адреналин у крв и путем крви адреналин доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.

Неке нервне ћелије смештене у продуженој мождини у области ростралне-вентро-латералне продужене мождине (РВЛПМ) (предње-трбушно-бочног дела продужене мождине) секретују адреналин на својим нервни завршецима. Ови неурони учествују у барорецепторком рефлексу. Барорецептори су специјалне сензорне ћелије које се налазе у зиду великих артерија: аорте у аортном луку (лат: arcus aortаe) и каротиданим артеријама (лат: arteria carotis comunis). Имају улогу у регулацији крвног притиска.
Адреналин заједно са норадреналином припада симпатичком нервном систему.

За више информација погледајте Барорецепторски рефлекс.

[уреди] Улога

Адреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до лучења адреналина из надбубрежне жлезде. Путем крви долази до готово свих органа где изазива следеће промене (у загради су наведени главни рецептори преко којих се постиже дејство):

убрзање рада срца (ß1)

повећање снаге срца (β1)

сужење крвних судова (вазоконстрикција) (α1) периферног ткива, али проширење (вазодилатација) крвних судова срца, мозга, неких мишића (β2) и још неких битних органа.

ширење бронхија (бронходилатација) (ß2)

стварање топлоте (ß2)

разградња гликогена и повећање концентрације глукозе у крви (ß2)

разградња масног ткива и повећање концентрације слободних масних киселина у крви (ß1)

проширење зеница (мидријаза)...

Адреналин припрема организам за борбу или бег.

За више информација погледајте Неуротрансмитери.

[уреди] Метаболизам и дејство адреналина

[уреди] Синтеза

Адреналин заједно са допамином и норадреналином припада групи катехоламина. Сви катехоамини се синтетишу из аминокиселине тирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичких неурона,односно ћелија сржи надбубрежних жлезди, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашње средине, мада се може произвести из аминокиселине фенилаланин у ћелијама. Најпре се тирозин хидроксилише уз помоћ тирозинхидроксилазе до дихидроксифенилаланина (ДОПА). Затим се ДОПА процесом декарбоксилације уз дејство ензима декарбоксилаза ароматичних аминикиселина преведе у допамин. Допамин се хидроксилише преко ензима допаминхидроксилаза и настаје норадреналин, још један од неуротрансмитера. На крају се додаје метил група преко ензима фенилетаноламин-Н-метилтрансфераза и из норадреналина настаје адреналин.

Адреналин се складишти у синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.

[уреди] Дејство

Адреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β рецептори. α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Адреналин се везије и за α и за β рецепторе подједнаким афинитетом (можда ипак за β рецепторе нешто јаче), док се неуротрансмитер норадреналин везује нешто јаче за α рецепторе. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.

Сви рецептори су повезани са Г-протеином.

α1-рецептори активирају преко протеина-Г фосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.

α2-рецептори инхибирају преко протеина-Г аденилциклазу-смањује се концентрација цАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.

ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разграња масти...

За више информација погледајте Протеин-Г.

За више информација погледајте Синапсе.

[уреди] Инактивација адреналина

Адреналин је врло кратко активан, а затим се инактивира реапсорпцијом у нервне завршетке. У њиховој цитоплазми се разграђује путем ензима моноаминооксидаза (МАО) и катехоламин-О-метилтрансфераза (ЦОМТ) или поново складишти у везикуле. Призводи инактивације су метанефрин,хемованилинска киселина и ванилин манделична киселина. Концентрација ванилин манделичне киселине се може мерити у мокраћи, што игра улогу у дијагнози наких болести.

[уреди] Поремећаји

Феохромоцитом

Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађа катехоламине и серотонин. Карактерише се наглим нападима високог крвног притиска (хипертензија), црвенила (енг. flush) и повраћања.

[уреди] Види још

Феохромоцитом
Протеин-Г
цАМП
Норадреналин
Допамин

[уреди] Литература

Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
Forth Henschler Rummel Pharmakologie und toxikologie Urban&Fischer ISBN 3-437-42520-X
Даринка Кораћевић Гордана Бјелаковић Видосава Ђорђевић Биохемија савремена адмнистрација ISBN 86-387-0622-7