Александрија
Из пројекта Википедија
Координате: 31° 12' СГ Ш 29° 55' ИГД Александрија је други по величини град у Египту, којег је 331. пне. основао Александар Велики. Александрија је у то доба имала највећу и најбогатију библиотеку на целоме свету. Град је данас једна од важнијих лука на Средоземном мору.
[уреди] Средиште егзегетске школе
Позната по алегоријској или контемплативној методи тумачења Библије. Имала је чувене представнике као што су Филон, Св. Климент Александријски и Ориген. Под утицајем платоновске философије, која владаше јелинском средином у Александрији у II и III веку, ова школа је увела алегорију у библијску егзегезу. Њихова тумачења заснована су на увиду да је садржај Светога Писма пун тајни, да има не само очигледан, историјски, буквалан смисао, него и духован, мистичан, скривени, препознатив само онима који поседују благодат познања и контемплације. Ориген (185-252) је употребљавао алегорију у екстремном облику, а методолошка претеривања александријске школе могу се наћи и у доцнијој егзегетској литератури (Дидим Слепи, Св. Григорије Ниски, Св. Максим Исповедник). Егзегетска александријска метода противположена је оној из школе у Антиохији, која је више волела историјско тумачење или систематски смисао библијског текста.
Са становишта Христологије, александријска школа представља једнострану тежњу и нагиње ка решењима која би се могла тумачити у монофизитском смислу. Формула Св. Кирила: "Једна природа оваполоћеног Логоса", која оставља могућност да је ипостасним сједињењем Логос могао изгубити пуноћу свога човештва које је примио у Своју ипостас, исправљена је на Четвртом Васељенском Сабору, у Халкидону (451). У сукобу са антиохијцима, богослови александријске школе учили су да оваплоћење Логоса представља начело обожења (Θεοσις) људске природе, појам који је увео Свети Атанасије, а преузели га Кападокијски Оци (Василије Кесаријски, Григорије Ниски, Григорије Богослов и Амфилохије Иконијски).