Анте Старчевић
Из пројекта Википедија
Анте Старчевић (23. мај 1823. - 28. фебруар 1896.) био је хрватски политичар, књижевник и публициста и, заједно са Еугеном Кватерником, оснивач Хрватске странке права[1]. Био је члан национал-шовинистичке организације Првашки покрет[2] и познати србофоб[3]. Данас се у Хрватској често назива и Отац домовине[1].
Садржај |
Живот
Рођен је у Житнику поред Госпића, у мешовитом браку (мајка му је била Српкиња, Милица Богдан, а он потомак херцеговачких Старчевића)[4].
У јесен 1845. године завршио је гимназију у Загребу и одлази у сјемениште у Сењ, а одатле у Пешту на студије теологије[1]. Године 1848. докторирао је филозофију у Пешти и тада одлучује да се не посветити свештеничком позив[1]у.
Након неуспелог покушаја да добије место предавача на Загребачком Свеучилишту ради у адвокатској канцеларији г. Шрама све до 1861. године када је године изабран за великог бележника Ријечке жупаније, али је 1862. године суспендован и као противник режима осуђен на месец дана затвора[1]. Исте године изабран је у Хрватски сабор као представник Ријеке[1]. За заступника у Хрватском сабору биће биран поново 1865, 1871, и од 1878. године до краја живота[1].
У Хрватском сабору је био заговорник хрватске независности одлучно се противећи било каквим везама Хрватске са Аустријом и Мађарском, градећи тако темеље за оснивање националистичке Странке права, коју је основао са Еугеном Кватерником[1]. На њеном челу је остао до своје смрти.[5]
Године 1863. је затворен, а након изласка из затвора поново се запослио у Шрамовој канцеларији до октобра 1871. године[1]. Након Кватерниковог устанка у Раковици поновно је ухапшен, а Странка Права распуштена[1]. Седам година касније (1878.) опет је изабран за заступника у Хрватском сабору, где је остао до своје смрти[1].
Поред политике бавио се и историјом, филологијом, књижевном критиком, филозофијом, писањем песама, драма и политичком сатиром.[5]
Анте Старчевић је преминуо 28. фебруара 1896. године у Загребу у 73-ој години живота[1]. Сахрањен је, према властитој жељи, у цркви светог Мирка у загребачким Шестинама, а споменик му је израдио Иван Рендић[1].
Политички рад
Анте Старчевић је често Србе звао различитим погрдним именима, чиме је потпиривао мржњу Хрвата према Србима[6][7]. Поготово је у једном периоду свог рада инсистирао на мржњи и негацији српске нације, па су тако Срби „реметилачки опструктивни фактор“, они „уопште нису Словени“ него „потичу од варварског племена Трибала“[8]. Они не знају ни за какве цивилизацијске вредности, они лажу, краду, пљачкају куће, убијају и силују[8]. Они су „нижа пасмина“ а Хрвати су „виша, господујућа пасмина“[8].
„Slovo-Serbi su smeće naroda, oni su Hervatsku izdali i, ako ustreba, opet će je izdati, makar bez svoje koristi, samo da nju izdaju. Oni su po svojoj naravi bez uma i poštenja, proti slobodi i proti svakom dobru.[8]“
„Srbe treba staviti van zakona. Tu je sudac i overšitelj svaki onaj koji je i bjesnom paščetu[8]“
Поред анализе стања он је предлагао и решења те је писао да „та пасмина треба да буде из народа истребљена“[8].
Старчевић није био анонимни политичар, већ вођа једне од две најутицајније странке свог времена и посланик Хрватског сабора. Био је добро примљен у хрватском друштву, што је довело до продубљивања јаза између Хрвата и Срба[9]. Било је и другачијих гледишта, те је познати филолог Томо Маретић писао „Старчевић је пакленом мржњом мрзео Србе и ту мржњу три деценије уливао у велики део Хрвата“[10].
Познате личности из српске историје, као што су Немањићи и Милош Обилић, Старчевић је сматрао Хрватима, а не Србима. [11].
Негирао је да Срби уопште постоје као народ, и дао је лозинке "Србе о врбе" и "За Србе сјекиру"[3].
Такође сматрао је да Србе треба и третирати као животиње[12]
Као решење источног питања он предлаже физичко уништење и затирање Срба[13]
„žertvovat pasminu koja se u Europi preživela“
Такође Старчевић је сматрао да на Балкану живи само један народ - Хрватски[14]
„Od Triglava po Solun žije len jeden národ, - národ chorvátsky“
Сличан однос имао је и према Јеврејима. Између осталог, о њима је говорио овако: »Жидови ... су пасмина, изузев које изнимке без свакога морала и без сваке домовине, пасмина које свако удо подано је само добитку осебну, или ономе својих рођака«[тражи се извор]. Пустити Јевреје да учествују у јавном животу је по Старчевићу кобно: »У чашу најбистрије воде баци мрву блата, па се сва вода буде замутити«. На сличан начин су по Старчевићу Јевреји »премного покварили и растровали народ француски«[тражи се извор].
Словенце је сматрао планинским Хрватима[1].
Босанске муслимане назива најчистијом хрватском браћом[15].
Анте Старчевић је био антиклерикално настројен[1]. У Католичкој цркви Страчевић је видео великог противника независне хрватске државе[5], што није било нетачно обзиром на велику повезаност Хабсбуршке династије и Ватикана[тражи се извор].
Старчевић се буни против Вука Караџића и његових следбеника, заузима се за очување хрватских нарјечја и оптужује Вука што је под називом српских народних песама обрадио хрватску културну баштину[16].
Старчевић и усташтво
У Начелима хрватског усташког покрета стоји: "Све што је хрватски народ несвјесно стољећима у себи носио, то је Старчевић изнио на дање свјетло, обликовао, образложио и ставио у темеље наше народне борбе."[тражи се извор]
Литература
- Starčević, Ante. "Pasmina slavoserbska po Hervatskoj". Загреб, 1876.
- Грујић, Радослав. Апологија српског народа у Хрватској и Славонији. Просвета, Београд, 1989
- The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976
- History of the Balkans (The Joint Committee on Eastern Europe Publication Series, No. 12) by Barbara Jelavich, Cambridge University Press 1983
- Kerubin Šegvić, Dr. Ante Starčević, njegov život i djela, Tiskarna Hrvatske stranke prava d.d 1910
- Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, knjizevnost i politiku, 1902, Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravića - članak: Milan Šarić: Zivot i rad dra Ante Starčevića
Референце
- ^ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 www.moljac.hr
- ^ Мала енциклопедија поросвета, издање из 1959. године.
- ^ 3,0 3,1 Јован Дучић - Истина o "Југославизму"
- ^ Banac, Ivo. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. (Durieux: Zagreb, 1995.), str. 66
- ^ 5,0 5,1 5,2 Opća enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, 1982.
- ^ Василије Крестић, State and Historical Rights of Croatia at the Bottom of the Conflict with the Serbs, Бигз-Конгрес српског уједињења, 1997-98, Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.
- ^ "Неколике успомене", Дјела, Књига III, стр. 373., "Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах."
- ^ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 Дјела Анте Старчевића, књ. III, Загреб 1894, стр 34, 64, 66, 73, 77, 146, 162, 205, 299, 342 и 373
- ^ Василије Крестић, State and Historical Rights of Croatia at the Bottom of the , Conflict with the Serbs, Бигз-Конгрес српског уједињења, 1997-98, The greatest sowers of hatred, those who moulded it in their national and political programmes, who gave it the features of a struggle between different races, Eugen Kvaternik and Ante Starcevic were welcomed in the Croatian society as the greatest patriots. The rift between the Croats and the Serbs became deeply embedded in their minds: while ones were wanting to glorify and follow the mentioned leaders, others were justly uneasy about them as they felt the terrible consequences of their harmful action.
- ^ Томо Маретић, Српски књижевни гласник, Београд, 1892, књ. 5, бр. 8, стр. 569
- ^ Пасмина Славосербска по Херватској, Дјела др Анте Старчевића, књига III, стр. 158., "У Стефану Душану угаси се последњи трак прејасне херватске династије Неманићах који кроз векове, и као краљи владаху... Милош Кобилић показа се Херватом..."
- ^ www.krajinaforce.com
- ^ www.krajinaforce.com
- ^ Српско-Словачке књижевне везе Риста Ковијанића
- ^ www.hrt.hr
- ^ www.hrt.hr
Спољашне везе
- Василије Крестић, Idea of Genocide Matured in Austria-Hungary, Бигз-Конгрес српског уједињења, Београд, 1997-98, линк
- Василије Крестић, Genocide in the Service of the Idea of a Greater Croatia, Бигз-Конгрес српског уједињења, Београд, 1997-98, линк
- Душан Т. Батаковић, Институт за балканске студије-Пројекат Растко, The Balkan Piedmont Serbia and the Yugoslav Question, Париз, 1994, линк
- Душан Т. Батаковић, Институт за балканске студије-Пројекат Растко, The National Integration of the Serbs and Croats: A Comparative Analysis, Париз, 1994, линк
- Ненад Мишчевић, "Ante Starčević – Između liberalizma i rasizma" у Новом листу, Ријека, 25. фебруар 2006., линк
