Немањићи

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Династија Немањића. (Разговор)

Немањићи
од Србије

Држава	Србија
Звања	Велики жупан, Краљ, Цар
Оснивач породице	Стефан Немања
Еноблирање	непознато
Порекло	српскo
Данашњи потомци	директних нема

Родослов династије Немањић:

"Велики Конста роди три сина, Константина, Костантија, и Консту и кћер Константију, коју велики Константин даде Ликинију за жену, и коме одели грчку чест царства, да га послуша и помогне у мучном разрушавању. Овај Ликиније беше далматински господар, родом Србин, и роди од Константије сина Бела Уроша, Бела Урош роди Техомила, Техомил роди светога Симеона, а свети Симеон роди са супругом три сина: Стефана првовенчаног Краља и Вукана великога кнеза и Растка, доцније нареченога Саву, првог архиепископа српског. Овај исти венча свога брата Стефана на Краљевство. Стефан краљ роди четири сина: Радослава, Владислава, Стефана, Предислава. И Стефан би наречен Урош по имену прадеда свога, и њега назваше храпави краљ. Он роди два сина: Стефана и Милутина бањског (краља). Милутин роди Константина и Стефана Дечанског, Дечански роди два сина Душмана и Душана. Овај Душан преступи пределе отаца својих и постави се самовласно за цара. И роди сина Уроша, а Урош не имађаше деце, и оста та лоза без потомака."

(16). Друга глава родослова. "Вукан други син светога Симеона, брат светога Саве, велики кнез, роди сина жупана Дмитра, у иночком светом образу Давида. Овај Давид роди Вратислава кнеза. Вратислав роди Вратка кнеза. Вратко роди кђер Милицу. Ова постаде супруга великог кнеза Лазара и роди три сина: великоименог овога о коме говорим деспота Стефана, и Вука и Добровоја. И много та лоза процвета."

Немањићи су средњевековна српска династија која је најдуже владала Србијом. Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије који је био даљи потомак династије Војислављевића. У династији има једанаест владара, с тим што се династија наставља бочном, женском линијом у династију Лазаревића а касније и Бранковића, који владају Србијом до у касни петнаести и прву половину шеснаестог века. Породични грб Немањића представљен је двоглавим белим орлом на црвеном пољу, који је највероватније преузет од Византијске династије Палеолога. Династија (главна линија) је владала Србијом од 1166 до 1371.

Лоза Немањића, фреска из манастира Дечани.

Лоза династије Немањића

Владарски родослов династије Немањић:

Владари:

Стефан Немања-Велики жупан (1166-1199)
Стефан Првовенчани Велики жупан, од 1215 краљ Србије (1199-1228 са прекидом)
Стефан Радослав Краљ Србије (1228-1234)
Стефан Владислав Краљ Србије (1234-1243)
Стефан Урош I Краљ Србије (1243-1276)
Стефан Драгутин Краљ Србије (1276-1282), касније краљ Срема)
Стефан Урош II Милутин Краљ Србије (1282-1321)
Владислав II као краљ Срема и непризнати краљ Србије (1321-1325)
Стефан Урош III Дечански Краљ Србије (1321-1331)
Стефан Урош IV Душан краљ Србије (1331-1346),Цар Срба и Грка (1346-1355)
Стефан Урош V Нејаки Цар Србије (1355-1371)

Бочна епирска династија:

Симеон Синиша је Душанов син из брака са Маријом Палеолог, па се осећао више Грком него Србином. Од Душана је на управу добио Епир којим је владао до 1369. године као самостални деспот. Имао је два сина Стефана и Јована Уроша који је као монах Јосаиф основао Метеоре и са његовом смрћу 1423. године изумире ова бочна линија Немањића.

Бочна династија, по женској линији, унуке Немањиног сина Вукана Милице: