Арпад
Из пројекта Википедија
Арпад (850.-907.) је био први владар Мађарске. Оснивач је династије Арпадовића, која је владала Мађарском до 1301.
[уреди] Први Мађарски вођа
Арпад је био вођа једног од 7 мађарских племена. Према слабо поузданим средњевековним хроникама око 890. изабран је као заједнички вођа свих 7 племена. Био је вођа све до 907., када је умро. Према Константину Порфирогениту из 950., пре Арпада Мађари никад нису имали вођу, а после њега све вође су биле из исте династије. Према легенди Арпад и 40 витезова су прву "скупштину" одржали на коњима.
[уреди] Савезници Немачке и Византије
Мађари су били смештени између Волге и Дунава, у јужној Украјини. Од 892. помало улазе у долину Дунава, где су били савезници краља Немачке Арнулфа Корушког, а нешто касније и Византије. Мађари су помагали Арнулфу Корушком од 892. против Велике Моравске, а од 894. дижу оружје против Арнулфа, јер су сами били заинтересирани за територије Велике Моравске.
Византијски цар Лав VI Мудри позвао је Мађаре да му помогну против Бугара. Бугарски цар Симеон против Мађара налази новог савезника Печењеге.
[уреди] Насељавање у Панонију
Печењези су потиснули Мађаре са истока, тако да Мађари прелазе Карпате 896. године. Око 896. заузимају горњи део поречја Тисе и одатле су предузели бројне нападе на централну и западну Европу. Око 900.-901. кренули су у Панонску низију. Било их је око 200.000 -250.000.
Доласком Мађара прекинуто је бугарско ширење на левој обали Дунава и бугарска власт у Панонији. Али мађарским доласком прекинуте су и везе између јужних Словена и Чеха, Словака и Украјинаца.
