Битка код Гаугамеле
Из пројекта Википедија
| Битка код Гаугамеле | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Ратова Александра Великог | |||||||||||||
 Јан Бругхел старији,1602, Битка код Гаугамеле или Битка код Иса |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Македонско-Грчки савез | Персија | ||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| {{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 7.500 коњаника 40.000 пешака |
вероватно око 250.000 230.000 перс.пешадије 20.000 коњаника 200 Скитских борних кочија ратни слонови |
||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| најмање 4200 убијених и рањених | око 200.000 убијених и рањених | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка код Гаугамеле одиграла се 1. октобра 331. пне. између македонско-грчке војске под командом Александра Македонског и персијске војске под командом Дарија III. Александар Македонски побеђује у бици далеко бројнију персијску војску. После битке Александар Македонски заузима Вавилон, Сузу и саму престолницу Персије Персеполис.
Садржај |
[уреди] Увод
После битке код Иса Александар Македонски је заузео обалу Медитерана и Египат. Онда је кренуо према срцу Персијског царства. Александар прелази Тигар и Еуфрат без отпора. Дарије III као терен за обрачун са Александром одабире равницу, да може развити своју војску и тиме искористити бројчану надмоћ. Где је била Гаугамела не зна се тачно. Претпоставља се да је Гаугамела била источно од Мосула у данашњем Ираку.
Македонци и Грци су имали 7.500 коњаника и 40.000 војника пешадије. Персијанци су имали 20.000 коњаника, 230.000 војника пешадије, чак и ратне слонове. Прави бројеви нису познати, али Персијанци су имали далеко више војске.
| Ратови Александра Великог |
|---|
| Херонеја – Граник – Ис – Тир – Гаугамела – река Хидасп |
[уреди] Почетни распоред снага
Дарије III је регрутирао најбоље коњанике по свим сатрапијама, а посебно познате скитске коњанике. Припремио је и скитске борне кочије, те 50 слонова са индијским борним кочијама. Пре битке Персијанци је очистили терен од вегетације, да би повећали ефикасност борних кочија.
Дарије III поставња се у средишњи део са најбољом пешадијом . Са његове десне стране била је коњица, грчки плаћеници и персијска коњичка гарда. У центар десне стране поставио је персијске бесмртнике, индијску коњицу и мардијанске стрелце.
На оба крила била је коњица. Бесус је командовао левим крилом са Бактријанцима и већим делом коњице из разних сатрапија, те Скитима. Борне кочије су постављене испред са малом групом Бактријанаца. Мазеус је командовао десним крилом са коњицом из разних сатрапија. Коњица десног крила је била величине целе Александрове коњице, али ипак мање бројна од коњице леве стране. Коњица из Јерменије и Каподокије постављена је испред осталих коњичких јединица, да би предводили напад.
Македонци су били подељени на два дела. Десна страна је била под директном Александровом командом, а лева под командом Пармениона.
Елитна тешка коњица је била уједно и гарда и најофанзивнији део Александрове војске. Александар се у биткама налазио углавном уз њих и с њима је вршио директне пробоје у облику клина.И овај пут је био са њима. Са њима је била македонска лака коњица.
Плаћеничка коњица је била подељена у две групе, са ветеранима на десном крилу, а остатак је био постављен испред агријанских и македонских стрелаца постављених близу фаланге. Парменион је био постављен лево са тесалијским и грчким плаћеницима те трачанским коњаницима. Они су требали повући и довољно дуго издржати удар персијске десне стране, док Александар на десном крилу изведе одлучан удар. На десном крају македонског центра налазили су се плађеници са Крита. Иза њих били јсу ахајски плаћеници и тесалијска коњица под командом Филипа. На десно је био други дио грчке коњице. Онда је долазила фаланга, која је била постављена у две линије. Пошто су Персијанци имали неколико пута више коњице, која се протезала дуж два километра, очекивало се да ће Македонци бити опкољени са страна коњицом. Зато је било нужно да македонска друга линија, састављена од плаћеника удари и решава проблеме опкољавања.
[уреди] Почетак битке
Током битке Александар Македонски је користио јединствену стратегију, која је поновљена само неколико пута у хисторији. План му је био да навуче на бокове што више персијске коњице. Циљ је био да се створи размак унутар непријатељских линија довољан за одлучан удар на Дарија према центру.То је захтевало одличну синхронизацију и маневрирање.
Македонци су кренули напред са крилима под 45 степени унатраг, са циљем да навуку персијску коњицу да нападне. У исто време су се лагано кретали удесно. Александар је присилио Дарија да први нападне, иако Дарије, поучен битком код Иса против сличне формације, није желио први да нападне. Присиљен Дарије ипак напада први.
Дарије користи борне кочије, али неке од њих су пресретнуте. Македонци су специјално вежбали тактику да ударе са стране борне кочије. Прве линије би се измакле, отварајући празнину, а коњ би одбио да иде на копља прве линије и ушао би у празнину, која је била мишоловка. Улазећи у празнину, кочијаша лако убијају са стране копљима.
[уреди] Александров одлучујући напад
Док су се Персијанци развукли широко на македонске бокове, дотле Александар довлачи позадинску гарду. Док је Александар слао задње резерве у битку дотле Персијанци развлачењем стварају мали отвор између Бесусовог левог крила и Даријевог ценра. Александар се припрема за одлучан ударац. Маневрирањем од јединица формира велики клин са њим на челу. Иза њега су биле јединице гарде са свим батаљонима фаланге, које је могао извући из битке. То су биле лаке трупе. Тај велики клин забија се у ослабљени персијски центар и избацује Даријеву гарду и грчке плаћенике. Бесус на лево бива одсечен од Дарија и бојећи се клина почиње повлачити трупе. Дарије тиме долази у опасност да сам буде одсечен. Према већини прича Дарије не издржава него бежи, а остали га следе.
[уреди] Лево крило
Александар је могао да гања Дарија, али добија очајнички позив од Пармениона са левог крила. Александар је био постављен пред дилему. Александар је могао гањати Дарија, али тиме изгубити армију. С друге стране враћањем на лево помаже Пармениону и спасава армију. Одлучује да помогне Пармениону, а Дарија да прогања касније. Отвор се створио и између македонског центра и левог крила. Персијски и индијски коњаници из Даријевог цента продиру. Уместо да ударе на позадинску фалангу или да ударе на Пармениона са леђа, они настављају према кампу да пљачкају.
Кад је пробијен персијски центар и кад је видио да се повлаче Дарије и Бесус, Мазеус са десног крила почиње повлачење. Али ту персијске јединице захвата неред док их коњичке јединице нападају.
[уреди] После
После битке Александар иде у безуспешну потеру за Даријем. У бици је заробљен огроман плен, укључујући борне кочије и слонове. Дарије бежи са малим делом војске. Персијско царство се дели на два дела. Западни дио пада и Александар га преузима. Дарије тражи од источних сатрапија да му остану лојалне. После битке Александар Македонски заузима Вавилон, Сузу и саму престолницу Персије Персеполис.
