Божанствена комедија
Из пројекта Википедија
Божанствена комедија (на италијанском "Comedia" или "Commedia", како ју је касније преименовао у "Divina" Бокачо). Божанствену комедију написао је Данте Алигијери између 1265. и 1321. године. Сматра се највећом епском поемом италијанске литературе, као и једним од највећих дијела свјетске литературе.
Садржај |
[уреди] Структура и прича
Божанска комедија се састоји из три дијела, Inferno (Пакао), Purgatorio (Чистилиште), и Paradiso (Рај), који се састоје респективно од 34, 33, и 33 спјева.
Пјесник у првом лицу описује свој пут кроз три свијета мртвих, који се дешава седам дана уочи Божића у прољеће 1300. Његов водич кроз пакао и чистилиште је латински пјесник Вергилије, а кроз рај Беатриче.
[уреди] Пакао
Поема почиње тако што се аутор изгубио у мрачној шуми и бива нападнут од алегоријских сила таме и духовне невоље (спјев 1). Њега спасава Вергилије уз помоћ Беатриче (спјев 2), а након тога Данте и Вергилије улазе у пакао (спјев 3).
Вергилије води Дантеа кроз девет кругова пакла. Кругови су концентрични, а сваки од њих представља све веће зло, са врхунцем у центру гдје је сатана. Девет кругова су:
- Лимбо - гдје се налазе некрштени, али невини људи.
Свима који се нађу у паклу Минос одређује круг у коме ће се наћи. - Они који су обузети похлепом (спјев 5)
- Прождрљиви (спјев 6)
- Лакоми који посједују велико благо и поводљиви који су проћердали велико благо. (спјев 7)
- Срдити (спјев 8).
Нижи дијелови пакла су опасани зидом града Дис и окружени ријеком Стикс (спјев 9). - Јеретици (спјев 10-11).
- Насилници (спјев 12-17). Они су подељени у три круга:
- Они који су починили насиље против људи и имовине (спјев 12).
- Они који су починили насиље над самим собом - самоубице (спјев 13).
- Они који су починили насиље против Бога - богохуљење, содомија, лихвари, (спјев 14-17).
- Лажљивци се налазе у кругу под именом Malebolge (спјев 18-30). Он је подјељен у десет канала:
- Издајници (спјев 32-34). Овај круг је подјељен у четири зоне:
[уреди] Чистилиште
Данте и Виргилије су после обиласка пакла, попели на Планину чистилиште на другој страни свијета (у Дантеово доба се вјеровало да се пакао налази испод Јерусалима). Уводни дијелови књиге описују обалу чистилишта (спјев 1-2) и његове падине, гдје се налазе они који су екскомуницирани, они који се нију покајали и они који су се покајали непосредно прије смрти. Они чекају на свој ред да се попну на планину (спјев 3-6). Напослијетку, ту је и долина у којој су европски владари и врата у чистилиште. (спјев 7-9).
Одатле Вергилије води Дантеа кроз седам тераса чистилишта. Седам смртних гријеха одговара овим терасама, свака тераса за одређени гријех:
- понос (спјев 10-12).
- завист (спјев 13-15).
- бијес (спјев 15-17).
- лијеност (спјев 18-19).
- шкртост (спјев 19-21).
- прождрљивост (спјев 22-24).
- похлепа (спјев 25-27).
Успон тераса кулминира на врху гдје се налази Еденски врт (спјев 28-33). Вергилије, као паганин, је стални становник Лимба, првог круга пакла. из тог разлога он не може да уђе у рај. Беатриче се појављује као други водич (праћена екстравагантном процесијом). Лик Беатриче је направљен по Беатрис Портинари, жени коју је Данте волио и која је умрла 1290. године.
[уреди] Рај
После почетног успона (спјев 1), Беатриче води Дантеа кроз девет кругова раја. Они су концентрични, слични онима описаним у Аристотеловој и Птоломејевој космологији. Тих девет сфера су:
- Месец - они који су напустили своје завјете (спјев 2-5).
- Меркур - они који су чинили добро из жеље за славом (спјев 5-7).
- Венера - они који су чинили добро без љубави (спјев 8-9).
- Сунце - душе разумних (спјев 10-14).
- Марс - они који су се борили за Хришћанство (спјев 14-18).
- Јупитер - они који су оличење правде (спјев 18-20).
- Сатурн - мислиоци (спјев 21-22).
- звијезде - благословени (спјев 22-27). Овдје, Свети Петар искушава Дантеову вјеру, Saint James наду и Свети Јован љубав.
- Велики покретач - анђели (спјев 27-29).
Одавде се Данте пење у бит изнад физичког постојања по имену Чиста небеса (спјев 30-33). На том мјесту се среће лице у лице са Богом лично и добија разумјевање божанске и људске природе.
[уреди] Тематски дијелови
Божанствена комедија може једноставно бити описана као алегорија. Сваки спјев садржи много алтернативних значења. Дантеове алегорије су веома сложене и у објашњењу како читати поему он подвлачи друга значења сем алегоријских, историјска, морална, литерарна и анагогичка.
Структура поеме је такође веома сложена, са математичким и нумеролошким симболима који се протежу кроз дјело. Оно што поему чини величанственом су људски квалитети, Дантеова вјешта делинеарност карактера које сусреће у паклу, чистилишту и рају, његова горко жигосање Фиренце и италијанске политике и његова поетска имагинација.
[уреди] Срби и Божанствена комедија
Место у овом најславнијем (епу-алегорији) средњог века добили смо и Срби. Данте именује српску државу Рашку (ит. Rascia). Узрок је у томе, да је српски новац краља Уроша I био врло квалитетан. Млетаци су због страха за своју валуту (матапане) забранили кориштење српских сребрника, који су имали добру репутацију и ван граница Рашке, где се користио. Млетаци су сматрали да имају Срби нечисте намјене и под упливом тога мишљења је био и Данте.
Срби смо добили место у Рају.
Рај (19:140)
Италијански:
" E quel di Portogallo e di Norvegia
lì si conosceranno, e quel di Rascia
che male ha visto il conio di Vinegia. "
Енглески:
" And he of Portugal and he of Norway
Shall there be known, and he of Rascia too,
Who saw in evil hour the coin of Venice. "
[уреди] Критике и одговори
Ово дјело није увијек било добро оцјењено. Након што је препознато као ремекдјело у првом вијеку након објављивања, поема је игнорисана током доба просвјећености, да би поново била откривена у добу романтизма у деветнаестом вијеку. Касније су је писци попут Вилијама Блејка, Т. С. Елиота и Џемса Џојса користили као своју инспирацију.
Салвадор Дали је насликао циклус слика из сваког дијела Комедије.
Дјело је било инспирација и многим савременим музичарима.
[уреди] Спољашње везе
