Брач
Из пројекта Википедија
Координате: 43° 18′ СГ Ш, 16° 39′ ИГД Брач је острво у Хрватској, у Јадранском мору.
Садржај |
[уреди] Географски положај
Смештен је десетак километара јужно од Сплита и Омиша.
Главна насеља на њему су Супетар, Сплитска, Милна, Постира, Пучишћа, Повља, Сумартин, Сутиван, Нережишћа и Бол.
Највиши врх је Видова гора, иначе и највиши врх свих јадранских острва.
[уреди] Историја и становништво
Први становници тога подручја након досељавања Словена су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Брач се налазио у саставу српске кнежевине Паганије[1].
Најзаступљеније је чакавско наречје у разним својим варијантама (чакавски, чокавски), а на крајњем истоку острва се говори штокавским наречјем.
Северна обала је изразито настањенија од осталих обала острва. На острву има и насељених места у унутрашњости.
[уреди] Привреда
Традиционално је овчарство и послови везани за камен (вађење и обрада камена). Познат је брачки мермер. У 20. веку се развила и прерада рибе и туризам, а на острву је била и фабрика жвакаћих гума.
Данас је туризам кључна привредна грана на стрву. Најпознатије је место Бол са светски познатим Златним ратом.
[уреди] Занимљивости
Брачки је камен кориштен за градњу многих знаменитих грађевина у свету – Бела кућа у Вашингтону, Диоклецијанова палата у Сплиту
Становници острва Брача су чести јунаци вицева на хрватском југу, нарочито у средњој Далмацији. Тема тих вицева је шкртост Брачана, као што је то нпр. са вицевима везаним за Пироћанце – становнике Пирота у јужној Србији.
