Византијска уметност

Из пројекта Википедија

Фреска Христа унутар цркве Хагиа Софија

Византијска уметност, уметност повезана са Византијским царством. Њени карактеристични стилови први пут су кодификовани у 4. веку и одржали су се са изузетном хомогеношћу до пада Константинопоља под Турке 1453. Будући да је религиозни израз доминирао, приметна је тежња ка једном врло хијерархијском погледу на свет. Ослањала се на снагу линија и блиставост боја; нема ни трага од индивидуалности, форме су спљоштене, а перспектива изостаје. Зидови, сводови и куполе украшавани су мозаицима и фрескама у потпуном стапању архитектонског и ликовног израза. Византијска култура је углавном била ограничена на мале рељефе од слоноваче. Важност византијске уметности за европску религиозну уметност била је огромна; овај стил, захваљујући трговини и напретку, проширио се на средоземни басен, центре источне Европе и посебно Русију.

[уреди] Византијска архитектура

У најзначајнија дела византијске архитектуре спадају цркве Сан Витале у Равени и Аја Софија у Цариграду. Ову другу можемо обележити као симбол естетичке и религиозне мисли у византијској уметности. Настала је између година 532. - 537. и изненађујуће брзо. и полази од две концепције у архитектонском пројектовању; подужне и централне. Нарочито је интересантна купола подигнута на четири лука, као новаторско решење тога доба и уписана је у квадратну основу.

Важан чинилац у архитектури је било осветљење које се уводи као елеменат композиције у унутрашњост објекта и прозори су смештени испод куполе у виду великих лунета.

Црква је у унутрашњости просто и једноставно декорисана богатом декорацијом. Развија се тип централне цркве типа уписаног крста. Црква Сан Витале у Равени је на осамугаоној основи и покривена је куполом и декорисана мозаицима.

[уреди] Византијско сликарство

У Византији се развија бујно сликарство мозаика. Најлепши мозаици се налазе у византијским црквама у Равени. У најбоље очуване мозаике спада мозаик цара Јустинијана и његове жене Теодоре у цркви Сан Витале у презбиторијуму објекта. Позе и гестови су достојанствени и схематизовани иако су лица индивидуализована и одговарају цртама царског пара и донстојанственицима.

У Византији се развија сликарство икона која служе молитви. Постоје прописи за њихово сликање. Композиција је централна и статична и контуре су наглашене црном бојом а гестови су одмерени и достојанствени.

Уметност византијског сликарства је утицала на средњовековно сликарство у Србији.