Врлина
Из пројекта Википедија
Врлина је способност моралног, хуманог и умног деловања личности у складу са највишим људским и божанским нормама. У антици, главне врлине су биле умереност, храброст, праведност, мудрост. У хришћанству, практична сагласност са стандардима или принципима практичног разума.
Хришћанска традиција обухвата четири „природне” врлине: смерност, уздржљивост, морална чистота и праведност. Њима је Свети Павле додао теолошке врлине: веру, љубав и наду. По хришæанском учењу, ове врлине нису урођене људима, већ их је Бог дао кроз Христа да би их верници примењивали.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
 |
Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га |  |
