Вукашин Мрњавчевић
Из пројекта Википедија
Вукашин Мрњавчевић, краљ Србије од 1366. до 1371. године.
Мавро Орбини пише да је краљ Вукашин био син властелина Мрњаве из Ливна који је живео код Благаја на Неретви.
Вукашин се ујединио са Урошем Нејаким, царем Србије па га је Урош прогласио за савладара и дао му титулу краља (1365). Вукашин се врло брзо осамосталио од Уроша и отео му сву власт. Његов пример деловао је заразно и изазвао прохтеве и свих других; од 1365. Србија, и поред очигледне опасности од Турака почиње да се расипа. Вукашин је скупио под својом влашћу у главном Стару Србију и северну и западну Македонију, с градовима Призреном, Скопљем, Прилепом и Охридом. Он сам казује, да је "господин земљи српској и Грком и западним странам". У својим повељама он нигде, ни једном речју, не помиње свој однос према цару, а у целом свом раду он се понаша као потпуно самосталан владалац. Његов брат Угљеша проглашава се деспотом у области грчке Маћедоније, која је почињала испод Прилепа и обухватала драмску и серску област.
Свој положај Вукашин се трудио да учврсти породичним везама. За једног од својих синова, Марка или Андрију, хтео је добити једну девојку из породице Шубића, орођених с царем Душаном, која је у то време живела на сродничком двору бана Твртка. Тај брак спречио је папа, који није дозвољавао да једна католичка принцеза пође за "шизматика". Не зна се кад се Марко венчао са Јеленом, кћерком на југу моћног војводе Хлапена. Своју кћер Оливеру удао је Вукашин за Ђуру Балшића. Краљев сродник и угледни охридски властелин, био је босанац Остоја Рајаковић (+1379) кога је краљ Марко оженио кћерком свог пријатеља охридског жупана Гропе.
Захваљујући својој енергији, а донекле и познанствима, краљ Вукашин је постао апсолутно признати господар целе Македоније.
Када су са истока запретили Турци Вукашин је кренуо са војском и уз помоћ свог брата деспота Угљеше напао Турке. Близу Черномена на Марици Турци су разбили српску војску. Вукашин је погинуо у Маричкој бици 26. септембра 1371. године.
