Деспот
Из пројекта Википедија
Деспот представља титулу коју су византијски цареви додељивали најмоћнијим великашима и обласним господарима у земљи али и ван ње. Када је Србија 1346. постала царевина цар Душан је преузео и византијске титуле а звање деспота наменио је својим рођацима. Ову звање добили су следећи обласни господари:Душанов полубрат Симеон Синиша, брат царице Јелене Јован Асен, и великаши Јован Оливер, Иваниш и Дејан, ожењен царевом сестром Теодором. У покосовском периоду Стефан Лазаревић је од Византије добио ову титулу и формално вазалство. Тако је Србија постала Деспотовина. Касније његови наследници Бранковићи добијали су ову титулу од Византије али и од Угарске после пада Смедерева када је ово звање остало само као титула а не као фактичко признање власти јер Србија више није била независна. Многи Срби су се населили у Угарској да би касније Аустрија од њих направила граничаре и подигла Војну границу.