Гљива
Из пројекта Википедија
| Гљиве | ||||
|---|---|---|---|---|
 Amanita muscaria, a basidiomycete
|
||||
| Таксономија | ||||
|
||||
|
|
||||
| Chytridiomycota Zygomycota Glomeromycota Ascomycota Basidiomycota Deuteromycota |
||||
| Екологија таксона | ||||
|
|
Гљиве спадају у најраспрострањеније живе организме на Земљи. Сматра се да их има између седамдесет и сто хиљада тзв. нижих и виших врста гљива, мада најновија истраживања ту хипотетичку бројку помјерају на преко милион. Претпоставља се да сваку од пет стотина хиљада виших биљних врста прати једна до две врсте гљива, па рачуницу није било тешко извести.
Наука о гљивама - микологија (од грчког myko-шампињон, печурка, logos-наука) прошла је дуг развојни пут. Њеним родоначелником сматра се грчки филозоф Аристотел, који је дао прве описе гљива.
Гљиве су необичан, разноврастан и недовољно проучен свет. Будући да не врше основну функцију биљака фотосинтезу, а не крећу се и не размножавају полно попут животиња не могу се сврстати ни у првo ни у друго царство, већ представљају царство за себе. Оне представљају засебан облик живота на земљи који је развио три основне стратегије преживљавања у природи а то су:
Гљиве Симбионти које живе у заједници са многим биљним врстама и међусобно се испомажу. Гљиве задржавају воду у мицелију, а ту воду користе биљке које помоћу коријења извлаче минералне материје неопходне за раст гљива.
Гљиве Сапробионти (разлагачи) без чијег дјеловања у природи не би могло доћи до разлагања органских материја биљног поријекла. и каже се да нема гљива шуме би се угушиле у властитом отпаду.
Гљиве Паразити које нападају живе биљке, животиње, људе и друге гљиве. Кроз мрежу танких хранидбених нити, гљиве упијају храну из живе или неживе органске твари.
Хифа је хранидбена нит гљиве. На врху хифе налазе се заобљени изданци звани хаусторији који продиру у станице, упијају храну и њоме хране гљиву.
Мицелиј је мрежа хифа која попут паукове мреже, прораста супстрат и може се простирати на више хектара површине.
Плодишта развијају гљиве (макромицете) да би се размножавале. Свако плодиште ослобађа сићушне споре. Једно плодиште ливадске печурке произведе око 16 милијарди спора.
Клијањем спора на одговарајућој подлози настаје нови мицелиј.
[уреди] Спољашње везе
- Удружење гљивара Мркоњић града
- Веб портал о гљивама ((hr))
- MykoWeb: Mushrooms, Fungi, Mycology
- North American Mycological Association
- The Shroomery Detailed information about magic mushrooms including identification, cultivation and spores, psychedelic images, trip reports and an active community.
- The Mushroom Council (U.S.A)
- A list of psilocybin mushrooms
- Information on mushrooms
- MushWorld
- African Pygmies - Mushrooms gathering
- An Aid to Mushroom Identification (Simon's Rock College)
- Mushroom recipes
- Cluster Busters, information on medicinal use of hallucinogenic mushrooms to treat headaches
- Mushroom Info
