Данак у крви

Из пројекта Википедија

Данак у крви (румунски: tribut de sânge и бугарски кръвен данък, турски: devşirme "сакупљање"; грчки παιδομάζωμα, paedomazoma, "сакупљање деце") је био систем прикупљања младих дечака из освојених хришћанских земаља од стране Отоманских султана као вид редовног опорезивања са циљем да се направи верна робовска војска (коју су пре чинили ратни заробљеници) и класа (војних) администратора: јаничара или других слуга као што је телак у хамаму.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.

Оно подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Хришћани у турској царевини, осим Јермена, морали су давати Турцима данак у крви, т.ј. своју млађу мушку дјецу, која су бивала потурчена. Од тог данка била су изузета само подручја, која су сама признала турску власт или породице, које би Турцима учиниле знатне услуге. За купљење тога данка није било потпуно утврђених правила. Обично се радило овако: дјеца би се купила једне године у једном, друге у другом, треће у трећем подручју и т. д. Укупан број једнога купљења износио би до 12.000 дјеце. У тежим приликама турнус покрајина био би краћи, а понекад би у некој опасној години обухватио све земље. Прегледана су сва мушка дјеца од 10 до 16 година. Тешким казнама био је изложен онај, ко би покушао да обмане власти. Спочетка се узимало свако десето дијете, а послије се тај број повећао. Узета дјеца постали би аџами-оглани, била би потурчена и онда би се одгајала за јаничаре. Бољи од њих, ичоглани, одгајали су се у Серају, гдје су имали свој интернат. Од њих су постајале спахије (коњица), а од других пјешадија. Понајбољи су били султанова гарда.

Наш најпознатији јаничар свакако је Константин Михаиловић (15. век) из Островице који је по преласку на хришћанску страну написао дело "Јаничарове успомене".