Драгобраћа

Из пројекта Википедија

Драгобраћа је насеље која припада градској општини Станово у оквиру Града Крагујевца.

Драгобраћа

Садржај

1 Становништво
2 Географија
3 Историја
4 Култура и институције
5 Привреда
6 Види још

[уреди] Становништво

Број становника
Година	Број
1948.	535
1953.	522
1961.	557
1971.	597
1981.	764
1991.	806
2002.	845

Становништво Драгобраће је расло услед развоја Крагујевца, да би данас становништво било увећано и услед досељавања интерно расељених лица са Косова и Метохије. Подручје месне заједнице Драгобраћа, по попису 2002. године има 2.356 становника (са расељеним лицима) и апсолутну већину представљају Срби. Просечна старост је око 40 година. 1991. године било је 17% аграрног становништва. Најстарије становништво је досељено из Рашке области, са Косова и из Старе Херцеговине и Црне Горе.

[уреди] Географија

Постоје различита тумачења у вези имена места: да је добило име по драгој браћи или по оснивачу неке породице Драгобрату. Насеље се налази на 257 m надморске висине, а географске координате насеља су 43°58' северне географске ширине и 20°49' источне географске дужине. Подељено је на 4 дела: Варјаче, Брђане, Слану Бару и Пирево. У насељу, у његовом јужном делу, на врху Кременац, се налази викенд насеље Баре. Насеље је физиономски срасло са Крагујевцем, али и са суседним селима: Ђуриселом и Голочелом. Површина катастарске општине је 703 ha, а унутар атара протиче Лепеница, пролази магистрални путни правац Крагујевац- Краљево, железничка пруга Лапово - Краљево на којој је и железничка станица Драгобраћа, а која је и основа будуће градске железнице до Кормана. Предвиђена је изградња и Јужне обилазнице око Крагујевца која ће пролазити кроз Драгобраћу. Околна насеља су Вињишта, Голочело, Ђурисело, Дреновац и Крагујевац (насеље Корићани). Савремене тенденције у развоју места су такве да се врши диверзификација на два дела: део око магистралног пута, који све више поприма урбане елементе и сеоски део изнад железничке пруге.

[уреди] Историја

Драгобраћа је настала 1804. године, тако да спада у млађа насеља у Србији, мада су у суседном насељу Голочелу откривени трагови живота из Бронзаног доба.

[уреди] Култура и институције

Од културних институција насеље има: осмогодишњу основну школу "Милоје Симовић" коју похађају ученици и из околних села: Дреновца, Ђурисела, Голочела, као и Крагујевца (насеље Корићани) и села из суседне општине Кнић: Вучковице, Љубића, Суморовца; библиотеку Божана Прпић Варјачић, дом културе, спортско-рекреативни центар Драгобраћа. У насељу су и месна канцеларија, пошта, земљорадничка задруга и црква. После II светског рата ово место је једно кратко време било и седиште истоимене општине. У хијерархијком рангу мреже гравитационих центара Драгобраћа је дефинисана као гравитациони центар IV степена, који је у висини ранга мањих општинских центара у Србији.

[уреди] Привреда

У месту се налази више приватних привредних објеката, а део становништва се бави пољопривредом. Од рудних богатстава има налазишта угља и камена на брду Кременац.