Крагујевац

Из пројекта Википедија

Град Крагујевац
Grad Kragujevac
Застава Крагујевца	Велики грб Крагујевца

Опште информације
Површина	83.500 ha
Становништво	211.580
Поштански број	34000
Позивни тел. број	034
Географски положај	сгш. 44°22' игд. 20°56' Надморска вис. 173 m
Скраћенице	KГ, KG
Интернет страница	http://www.kragujevac.org.yu/
E-Mail-адреса	[1]
Политика
Градоначелник	Верољуб Стевановић
Владајућа политичка партија	СДПО
Положај у Србији

Крагујевац је са 211.580 становника четврти град по величини у Србији, и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 километара јужно од Београда. Име је добио по птици крагуј која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

Видети такође:

Општине Града Крагујевца

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Крагујевца.

Карта градских општина Крагујевца

У срцу Србије, на стотинак километара јужно од Београда налази се град Крагујевац. У котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина, на реци Лепеници смештена је некадашња престоница Србије, град аутомобила, природни, политички, друштвени, здравствени, привредни и културно-образовни центар Централне Србије. Крагујевац је подигнут обалама реке Лепенице, у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Град се налази на надморској висини од 173 - 220 м, са географским положајем +44° 22' ; +20° 56', где влада умерено-континентална клима.

[уреди] Клима

Ортофоро снимак Крагујевца

Надморска висина 180 - 220m
Најхладнији месец - јануар -5°C
Најтоплији месец - јул +27°C
Просечна годишња температура +11.5°C
Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
Просечне годишње падавине 550 l/m²
Дани са температуром преко 25°C - 92
Дани јако ниске температуре (испод нуле) - 96
Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
Највише падавина - јун - просек 83 l/m²
Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m²
Просечан број сунчаних сати - 5.5 h/дан
Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h/дан
Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h/дан

[уреди] Историја

Пешачка зона

Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као "Крагујофча", бивши трг са 32 куће.

По много чему овај град можемо назвати “првим у Србији” – био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему су основане: је 1833/1835. прва гимназија у Србији као и Лицеј,1838, претеча Универзитета у Београду, први суд (1820. године), прво позориште (“Књажеско – србски театар” 1835. године), прве новине (“Новине србске”), музичка формација (“Књажеско – србска банда”), прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… После вишевековне турске (тј. Аустро-Угарске 1718-1739.) владавине град је 1815. године ослобођен од Турака, а 3 године касније проглашен престоницом новостворене државе. Тада почиње његов бржи развој, оснивање институција од националног значаја и масовније досељавање становништва, а 1853. године, изливањем првог топа у крагујевачкој Тополивници започиње индустријска производња у Србији. Од тада је Крагујевац познат као индустијски центар, пре свега значајан због производње оружја, а од средине 20. века и производње аутомобила. Крајем прeтпрошлог и почетком прошлог века, Крагујевац је доживљавао као и цела Краљевина свој успон. Поред многих лепих догађаја од великог значаја за историју Србије који су се одиграли у Крагујевцу попут Сретењског устава или објаве одредби Берлинског конгреса (1878.) по коме је Србија постала самостална држава историја града бележи и ружне тренутке. Такав је био и 21. октобар 1941. године када је у Шумарицама стрељано око 7000 крагујевчана међу којима је био и одређен број ђака и професора. У знак сећања на њих у Крагујевцу се сваког 21. октобра одржава “Велики школски час“. Споменик V3 (пето три) подсећа на жртве стрељаних гимназијалаца. (види Крагујевачки октобар). За време Првог светског рата, Крагујевац поново постаје престоница, али овога пута ратне Србије (1914-1915). Након Другог светског рата, Крагујевац се све више развија индустријски, започиње производња аутомобила и долази до још масовнијег досељавања становништва.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Крагујевца.

Данас на територији Града Крагујевца (са околином) живи 211.580 становника, а у самом граду Крагујевцу живи 193.390 становника што га чини четвртим градом по величини у Србији и надрегионалним центром над општинама: Чачак, Краљево, Јагодина, Параћин, Горњи Милановац, Аранђеловац, Трстеник и Крушевац. Велики значај за стално досељавање становништва током 20. века имала је чињеница да Крагујевац представља један од највећих индустријских центара у земљи, док се данас у Крагујевац досељавају претежно млади људи који студирају на Крагујевачком универзитету који поседује 11 факултета у граду и у општинама цији је надрегионални центар. Већину становништва чине Срби, мада у граду живе и припадници многих националних заједница. Говори се српским језиком екавског изговора, у писању се паралелно употребљавају латиница и ћирилица.

[уреди] Градови побратими

Сирен, Француска (1967)
Питешти, Румунија (1971)
Бидгошћ, Пољска (1971)
Бијелско Бјала, Пољска (2002)
Охрид, Македонија (2002)
Спрингфилд (Охајо), САД (2002)
Инголштат, Немачка (2003)
Ређо Емилија, Италија (2004)
Mогиљев, Белорусија (2006)

[уреди] Индустрија

Град поседује велику фабрику оружја и камиона као и велику фабрику аутомобила. Град Крагујевац данас спада међу прва четири највећа индустријска центра у Србији, с обзиром да је после Другог светског рата постао највећи индустријски гигант на Балкану. Убрзо је отворена прва и једина фабрика аутомобила на Балкану која је привукла многе грађане Србије. Међу осталим индустријским фабрикама у индустријској зони у Крагујевцу, такође се налазе и фабрика 21. Октобар (фирма која производи делове за аутомобиле произведене у Застави), Филип Кљајић (фирма за производњу ланаца), Казимир Вељковић и Ратко Митровић (Грађавинска предузећа), Црвена Звезда (Прехрамбена индустрија), 22 Децембар и ДИОРК (Текстилна индустрија)… И многе друге фабрике које сачињавају Крагујевачку индустрију.

[уреди] Здравство

Крагујевац је значајан центар здравства. У граду функционише више здравствених установа које по свом значају и функцији представљају стуб организовања здравствене заштите у Шумадији и централној Србији. Основ здравствене заштите је пре свега изузетан кадровски потенцијал који је “произведен“ управо у овој средини. У здравственим установама Крагујевца, запослено је преко 3.000 људи, од чега је преко 70% квалификованих здравствених радника, око 700 лекара, међу којима више од половине специјалиста и око 50 доктора наука. Овај кадровски потенцијал укључен је у наставу Медицинског Факултета Универзитета у Крагујевцу и научно-истраживачки рад који даје врхунски резултат у овој области. Клинички центар Крагујевац је један од четири центра те врсте у Србији и уједно је највећа и најзначајнија институција у области здравства и представља центар којем гравитира подручје са преко 2.000.000 становника- (Централна Србија, север Косова и метохије и север Црне Горе). Комплекс КЦ-а, налази се у градском језгру на површини од 43.500 метара квадратних и у њему је лоцирано више објеката од којих су најзначајнији објекти новије градње- (Хирушки блок, Интерна клиника)
Клинички центар чине следеће јединице:

-Центри за: анестезију,гинекологију и акушерство,неурологију, ортопедију и трауматологију, нуклеарну медицину, Клиничку фармакологију.

-Клинике: педијатријска, психијатријска, хирушка, интерна, за урологију и нефрологију, онколошка.

-Одељења за: превремено рођену и недонешену децу, дечју хирургију и физикална рехабилитација, кожна и венерична обољења, очну медицину, ОРЛ- ушно, патологију и судску медицину, онкологију, затим грудно и инфективно.

-Васкуларна хирургија,трансфузија,радиологија,лабораторија,скенер,коронарна јединица,порођајна сала,дневна болница.

[уреди] Образовање у Крагујевцу

Прва крагујевачка гимназија је основана далеке 1833. године као прва гимназија у Србији. Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у граду. Данас град има 2 гимназије.

види Друга крагујевачка гимназија

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан "ЛИЦЕЈ", као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838.године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић предлажио Књазу да отвори стручну школу, а затим "мало по мало" Лицеум, и на крају Универзитет.То је могло бити остварено тек после хатишерифа од 1830.године кад Србија добија први признати облик своје државности. Осам година касније оснива се "Лицеум Књажества србског" претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у Београд, оснива се 1863."Велика школа", а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.

[уреди] Манифестације

Од културних манифестација које имају свој посебан значај државају се у Крагујевцу најпознатији су:
Међународни Џез фестивал ОФФ
Међународни музички фестивал ОКТОX
Међународни фестивал антиратне карикатуре Крагујевац
Међународни фестивал камерних хорова
Фестивал луткарског позоришта
Фестивал професионалних позоришта Јоаким фест

[уреди] Народни музеј

У склопу Народног музеја се налазе Амиџин конак, Конак кнеза Михаила, Уметничка галерија, Кућа Љубице Филиповић, Кућа проте Милоја Барјактаревића, спомен куће у Дуленима и Грошници, и Модерна галерија. Званичан сајт Народног музеја Крагујевац: nmkg.co.yu

[уреди] Амиџин конак

Амиџин конак

Амиџин конак је једина сачувана зграда из комплекса дворских објеката Милошевог доба. У његовој непосредној близини се налазио конак кнеза Милоша (уништен 1941. године) и конак кнегиње Љубице (изгорео у пожару 1884. године). Амиџин конак је подигнут 1819-24. године за дворско особље на чијем челу је био домостроитељ Кнежевог двора Сима Милосављевић Паштрмац, родом из Паштрме, засеока у Рамаћи. Милош га је звао Амиџа (тур. стриц), па је тако конак добио назив. Паштрмчева породична кућа и данас постоји, у ул. Светозара Марковића 3.

[уреди] Акваријум

Акваријум “Крагујевац” је први јавни акваријум у Србији. У његовој колекцији се налази преко 600 биљних и животињских врста из водених екосистема са свих простора Земље. У преко 300 акваријумских јединица које се су изложене на површини од 200 метара квадратних можете упознати рибе наших потока, река и језера (пастрмка, мрена, штука, смуђ, шаран, сом, кечига) и егзотичне тропске рибе. Осим риба, можете видети и водоземце (жабе и даждевњаке), гмизавце (корњаче и змије), као и различите врсте бескичмењака (сунђере, дупљаре, планарије, глисте, пијавице, пужеве...
wеб: http://www.pmf.kg.ac.yu/akvarijum/index.htm
.

[уреди] Стара црква

Подигнута је 1818. године на десној обали реке Лепенице као задужбина кнеза Милоша. Посвећена је Силаску Светог Духа. Њена архитектура сведочи о културним приликама у доба кнеза Милоша (како је у време градње Србија била још увек у вазалним обавезама према Турској, то су се морала поштовати правила која су одређивала да хришћански храм не може бити већи од џамије, али је, уз своје лукавство, кнез успео да направи храм далеко већи него што је било предвиђено). У порти цркве су у Милошево доба одржаване Народне скупштине од којих је најзначајнија Сретењска скупштина из 1835. године на којој је донет први српски Устав.

[уреди] Стара скупштина

Зграда скупштине се налази у порти Старе цркве. Подигнута је 1859. године на месту где су се раније одржавала скупштинска заседања. Све до 1878. године овде су се одржавале народне скупштине на којима су доношене одлуке од великог политичког и културног значаја за српски народ.

[уреди] Музеј "Стара ливница"

Музеј "Стара ливница" се налази у фабричком кругу Заставе па су посете могуће само уторком и четвртком у 12 х. Потребно је да додете у то време на улаз "Код сата" (ул. Шпанских бораца) и кустос ће вас повести у обилазак. Музеј је смештен у аутентичној згради ливнице из осамдесетих година XИX века, једном од ретких сачуваних примера индустријске архитектуре тога времена. Поставка овог музеја приказује почетке и развој индустријске производње у Србији.У близини се налазе још два споменика: споменик Тополивцу (на тргу испред управне зграде Заставе) и плоча која означава место где се налазило Лицеј – прва високошколска институција у Србији.

[уреди] Спомен парк "21. октобар"

Споменик V/3

21. октобра 1941. године Крагујевац је задесила огромна трагедија. 7000 његових становника, међу којима око 300 ученика и петнаесторо деце од 8-12 година је стрељано у Шумарицама. У

Музеј "21.октобар"

спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик “Сто за једног”, споменик “Отпора и слободе”… На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда музеја “21 октобар” у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет кубуса - тридесет масовних гробница у Спомен-парку, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

[уреди] Споменик палим Шумадинцима

Споменик палим Шумадинцима

Овај споменик се налази у Малом парку код градске пијаце. Овај монументални споменик је рад познатог вајара Антуна Аугустинчића који је посвећен палима у ратовима за ослобођење од 1804. до 1918. године и представља симбол херојске борбе за слободу српског народа.

[уреди] Нова црква

Саборна црква у Крагујевцу је прва црква израђена у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији, што јој, поред осталог, даје посебно место у архитектури друге половине прошлог века. Израдивши план за Саборну цркву у Крагујевцу 1866. године, Андреја Андрејевић је после више векова вратио сакралну архитектуру њеним коренима у Византији и означио тиме крај превласти барока. Тако је Крагујевац по први пут добио цркву која је у потпуности могла да одговори потреби и која је својим изгледом постала његов понос.

[уреди] Галерије

Уметничка галерија Народног музеја Модерна галерија Народног музеја Галерија акварела Галерија СКЦ Галерија Народне Библиотеке "Вук Караџић" Театар Јоаким Вујић Градска дворана Шумадија Биоскоп Пионир Велика сцена СКЦ Природно-математички Факултет Универзитета у Крагујевцу Кутија шибица Свечана сала Прве крагујевачке гимназије Дом омладине

[уреди] Медији

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ:

РТВ Крагујевац,
Канал 9,
РТВ ИН,
ДТВ канал,
ТВ Лидер

РАДИО СТАНИЦЕ:

Радио Крагујевац 1
Радио Бис
Радио Бис плус
Радио ИН
Радио 9
Радио хит 9
Радио 34 (I програм)
Радио 34 (II програм)
Радио Макс
Радио Лепеница
Радио Бум
Радио Браво

Од дневне штампе се издвајају:

Светлост
Медикус
KГ=прес

[уреди] Сајам

У граду функционише и градско сајмиште - Шумадија сајам које је лоцирано на локацији индустријске зоне ”Сервис два” где је изграђена једна од три планиране хале Градског сајмишта. Шумадија сајам опслужује читав простор јужно од Саве и Дунава и као такав представља једну од важнијих институција које доприносе позиционирању Крагујевца као регионалног, комерцијалног и наравно сајамског центра регије централне Србије. Шумадија сајам је уједно и члан АСЈЕ- Асоцијације сајмова југоисточне Европе и заједно са Новосадским, Београдским, Пловдивским и Букурешким сајмом, спада у ред великих сајмова.

[уреди] Види још

Илина Вода - Крагујевац месна заједница

[уреди] Галерија

Поглед из авиона	Зграда суда	Велики парк	Пешачка зона
Прва крагујевачка гимназија	Споменик V/3	\|Музеј "21.октобар"

[уреди] Спољашње везе

Шумадијски округ
Општине: Аранђеловац • Баточина • Кнић • Лапово • Рача • Топола Градске општине Крагујевац: Аеродром • Пивара • Станово • Стари Град • Страгари