Разговор:Драгољуб Михаиловић

Из пројекта Википедија

Садржај

1 Prezime
2 Делијин коментар
3 Завршна реч Михаиловића
4 POV
5 Литература
6 Poternica????
7 Тежак посао
8 Узалудан посао

[уреди] Prezime

Na engleskoj stranici je sada njegovo prezime pisano Михаиловић. Da li je to uopšte pravilno i mora da stoji kao tu - Михајловић, pisano sa ј, a ne sa и, kao (u principu) kod ruskih prezimena? Bi popravio, ali ne znam šta je zapravo pravilno.. --xJaM 03:24, 25 Феб 2005 (CET)

Ljudi kako vas nije sramota da ne znate. Njegovo prezime je Mihailovic, mnogo njih ne zna, prosle godine na Ravnoj Gori su se ljudi skoro potukli oko prezimena zato sto mnogo njih nije znalo da je pravo prezime Mihailovic a ne Mihajlovic

Па, колико видим сви смо сагласни, а ако добро погледате, видећете да сам пре недељу дана и мењала, около, само га има много па сам се уморила. А онај одговор важи, заиста му на споменику пишше исправно: МихаИловић --Ninam 06:46, 25 Феб 2005 (CET)

На бисти, на истоименом тргу у Брчком пише исто: Михаиловић :-) --Kaster 10:05, 25 Феб 2005 (CET)

Хехехе... Чланак вероватно са сајта СРС или пропратне литературе ;) Ех, Саша, Саша ;) У сваком случају, Корисник:Yillilan је потпуно у праву поводом брисања она два пасуса. Претпоследњи је био "поетски надахнут", последњи је био чист ПОВ. --Милош Ранчић (разговор) 15:28, 6 мај 2005 (CEST)

Разговор са непознатим западњаком пребачен овде [1]. --Црни Бомбардер!!! (†) 20:52, 4 децембар 2005 (CET)

Нисам на прочитао чланак, све ми је јасно када видим РВП Брчко, ајд' то мало средите. Не да пише како је ранти злочинац и не знам које друге глупости, него да буде НПОВ. --Паун 08:10, 13 децембар 2005 (CET)

Draža Mihailović nije heroj Drugog svjetskog rata,već četnik koji je ubijao sve nesrbe kako bi ostvario cilj velike Srbije. Srpska Wikipedija ima najviše ratnih laži i članci o balkanskim ratovima na njoj su nacionalističko smeće.--Jolo

Замолио бих вас да докажете ваше тврдње, и чињеницама исправите текстове за које мислите да нису добро написани. --Саша Стефановић • 15:34, 21. јул 2006. (CEST)

Ispravio bi ih odavno da pišete latinicom.--Jolo

Уколико Вам је толико стало до ваше верзије чланка, ви научите ћирилицу и почните уређивати чланке на Википедији на српском језику. До тада, постоје и друге википедије сем ове на којима можете да просипате вашу истину. Хвала на разумевању. --Саша Стефановић • 18:09, 25. јул 2006. (CEST)

Na drugim wikipedijima nema ovakvih laži,barem ne na tu temu. Ja uređujem članke na hrvatskoj wikipediji. Zbog wikipedije mi je suludo učit drugo pismo,a naučio sam ga u nekoliko dana,jer je većina slova istovjetna onima latiničnim.--Jolo

Zdravo Jolo, Eto bar neke koristi od ovog članka. Mi svi smo uredno u vreme komunizma učili oba pisma i odlično vladamo njima. Jedino imam malo problema sa novim hrvatskim jezikom ali svladavam polako pojedine izraze. Što se članka tiče, on nije lažan, samo su izostavljeni bitni delovi istorije četničkog pokreta od 1941 do 1945. god. kada su počinjeni brojni zločini ne samo protiv hrvatskog i muslimanskog stanovništva, već i protiv srpskog stanovništva. Moja baka koja je bila komunista za vreme Drugog svetskog rata, bila je zarobljena od strane četnika i jedva je izbegla smrt (naravno od noža jer je metak bio suviše dobar za komuniste). Odavno nisam čitao ovaj članak pa nisam primetio u kojoj meri je jednostran. Pokušaću da u narednom periodu dodam podatke o četničkim zločinima iz proverljivih izvora. --Краљевић Марко 11:29, 26. јул 2006. (CEST)

P.S. Nema potrebe za vredjanjem. Mislim na tvoju izjavu da smo svi lažovi.

Imate još za ispravit. Srebrenički zločin nije masakr,već genocid. U članku Rat u Hrvatskoj trebate dosta toga promijeniti. Nije Hrvatska napravila rat na svom teritoriju protiv Srba,već ga je počela JNA,a onda su pojedinci počeli proganjat srpsko stanovništvo. SCG je počela rat u cilju velike Srbije,to je glavna činjenica cijelog rata,a vi je negirate. Ustvari,bez objašnjavanja,sve prepišite s hrvatske Wikipedije,samo ne zovite rat domovinskim. Onda dodajte to ubijanje Srba.--Jolo

Догађаји о којима причаш су били релативно скоро, тако да не верујем да ико може са сигурношћу рећи да је било ово или оно, да су криви ови или они. Оно што нам преостаје је да се вратимо мало даље у прошлост, да пречешљамо догађаје о којима је историја већ рекла своје, и на основу тога анализирамо народе које помињеш. Требало би видети да ли су Хрвати у Другом светском рату ратовали на својој територији против Срба или не, да ли су Срби у истом рату имали за циљ стварање велике Србије, који народи су се прдружили силам зла, а који не, итд, итд. Нажалост, (по неке народе) постоје необориве чињенице, сведочанства, снимци, логори на обе територије (на некој мање, на некој више) који нас опомињу, и показују право лице наших народа. Бојим се да ће многи бити изненађени кад се сазна шта се заиста догодило на тлу бивше Југославије, да ће сви ови невини слаткоговорници остати неми пред питањем које им буду постављали њихови потомци. Мишљења сам да се историја ипак понавља, и да се сви одговоти налазе у њој. Поздрав! Djus ^reci 18:30, 26. јул 2006. (CEST)

Polako. Rim nije sagradjen za jedan dan. Ja sam rekao da ću se pozabaviti sa člankom o Draži zato što o zločinima četnika mogu da pronadjem proverljive izvore. Što se zločina u Srebrenici tiče, on je bio genocidnog karaktera, ali ako pogledaš tekst konvencije UN o genocidu videćeš da se svako organizovano ubijanje na rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi može podvesti pod genocid. Po tome bi čitav sukob na teritoriji bivše Jugoslavije, tj. postupci svih zaraćenih strana mogli biti okarakterisani kao genocid. Zločin u Srebrenici se još uvek koristi u političke svrhe i njime se više bave političari nego istoričari. Proći će puno vremena pre nego što se formira objektivna slika o stvarnim dogadjajima. Ne bih puno da raspravljam. Da smo u kafani, do sada bi pili treće pivo i pričali o sportu ili bi šacovali zgodne trebe. Pozdrav, --Краљевић Марко 09:50, 27. јул 2006. (CEST)

Glavno je učinjeno. Srebrenički zločin okarakteriziran je kao genocid,Domovinski rat prozvan agresijom Srbije na njenu teritoriju,Hrvatsko proljeće kao pokret protiv srpske dominacije,rat u BiH kao agresija JNA ili građanski rat kad je drugi po abecedi bosanski narod u pitanju. A,vi sve to negirate. Ako vas mediji ne lažu glupostima,sigurno znate ovo što sam naveo,samo pišete gluposti.--Jolo,7. kolovoza 2006.,9:37

Ајмо овако: ово што ти радиш је троловање, и тога би требао да будеш свестан, будућу да доприносиш на хрватској Википедији. Замолио бих те да се држиш теме чланка а не да бистриш политику. Примедбе о конкретним чланцима дај на њиховим странама за разговор, не овде. Ако желиш да дискутујеш о природи сукоба на овим просторима, нађи неки форум. Ако наставиш то да радиш овде, бићу принуђен да те блокирам због упорног троловања. --Бране Јовановић <~> 09:54, 7. август 2006. (CEST)

[уреди] Делијин коментар

Чланак је предуг и преопширан са мноштвом мање важних и неважних детаља (у првој реченици се детаљно описује где се налази Ивањица, Михаиловићево родно место, иако је требало само навести "Рођен у Ивањици (Србија)" са повезницом ка Ивањици и готово). Онда, детаљно се описује ко је био поп на Михаиловићевом крштењу, а ко је био кум, па чак и то да није наведено кумово име и презиме, већ само име! Аман људи, коме је то важно?!

Детљано се наводи росослов Михаиловићевих родитеља, па занимање оца, кума . . . Па да ли су се његове сестре удавале, да ли су имале деце . . . Да ли су то битни подаци за биографију Драгољуба Михаиловића?

А у вези с горенаведеним: Предлажем да сви сарадници Википедији убудуће у својим биографским чланцима, на крају чланка поставе одељак Занимљивости у који би ставили све мање важне или неважне податке из живота личности из чланка са све подацима колико се ко пута женио, колико је имао деце (брачне и ванбрачне), колико је имао унука, праунука и чукунунука, како му се звала ташта, у каквим односима је био са тазбином, да ли му је жена шврљала, како се звао кум на венчању, а како на крштењу сваког детета, који број ципела је носио, боја очију и косе, разни телесни недостаци . . .). Чланци би се растеретили тог "снећа", а онај кога занимају такве пикантерије, може одмах прећи на тај одељак и задовољити своју знатижељу.

У овом "енциклопедијском" чланку Драгољуб Михаиловић се цело време именује и наводи као Дража, па имамо Дража је урадио ово, Дража је урадио оно, Дража је добио овај орден . . . Људи моји, он је Драгољуб Михаиловић, одмила Дража или Чича, и прави енциклопедијски чланак никако не трпи "интимизирање" са "главним ликом" и ословљавање одмила као што је Дража, Дракче или Чича. У овом случају он је или Драгољуб Михаиловић, или Дража Михаиловић или само ђенерал (генерал) Михаиловић! Писац енциклопедијског чланка мора имати извесну интелектуално-емоционалну дистанцу према лику и делу личности из чланка, иначе ћемо због таквог стила и приступа добити (и у овом случају смо то и добили, успркос одличној аргументацији) пропагандни чланак који једино може да се постави на сајт неке организације која слави лик и дело дотичног, али никако не може да буде део једне енциклопедије. Затим, разноразне Михаиловићеве изјаве и говори. То не иде у чланак, већ се ти говори ставе у неки други део Википедије, а направе се везе према њима. Овако добијамо програмски, идеолошки обојен чланак.

Затим, језик енциклопедијског чланка мора да буде јасан, прецизан, рекао бих "сув", без поетских стилских излета и литерарних фигура.

Част Ђенералу, али, чланак је у мени изазвао контраефекат и сигуран сам да су господа из СЧП или СРС изузетно задовољна плодном и успешном сарадњом између њиховог пропагандног одељења и Википедије. Нит орали, нит копали, а добили су чланак који без икаквих измена поставити на почасно место на свом сајту!

--делија 09:58, 9. август 2006. (CEST)

Нико није рекао да се чланак не сме мењати, сви само остављају коментаре и не дирају чланак као да је "закључан" илити не знам ни ја шта. Пошто смо имали дозволу са тог сајта одатле је текст и преузет и допуњен још мноштвом информација. По мени, што више информација то боље, све су везане за особу о којој се пише и не видим шта ту има спорно. Наравно, свако има право на измене и допуне чланака и то нико не оспорава. --Саша Стефановић • 12:56, 9. август 2006. (CEST)

Немам намеру да почиње с преправком чланка јер би то био огроман посао (у случају да применим своје горенаведене критеријуме). Ја стварно немам времена (тренутно) да се тог прихватим. Пошто су Сашини и моји ставови дијаметрално супротни с обзиром на количину информација коју треба да садржи неки чланак, мислим да је најпаметније да сређивању чланка (у стилском погледу највише, а такође и у садржајном) приступи неко ко би погодио "златну средину". Ако такав постоји. И ако се неко уопште хоће и сме прихватити тог незахвалног посла. У сваком случају, чланак о Драгољубу Михаиловићу је, по мом скромном мишљењу, ЛОШ.

--делија 14:50, 9. август 2006. (CEST)

Онда се вероватно разликујемо и у следећем мишљењу. Ја нпр. кад тражим информације о некој особи очекујем да ћу пронаћи што више информација, наравно првобитно оне основне, ко је и шта је био тај и тај, кад и где је рођен, шта је радио, чиме се бавио, ко је био поп који га је крстио :) итд. Дакле, по мени мноштво различитих информација не може никако да шкоди, а оно што не шкоди значи да користи. Значи волим да видим у чланку и понеку занимљивост из живота, неке цитате, везе ка даљим читањима (Спољашње везе) итд. Такав чланак је нпр. први којег сам се сетио Никола Тесла, наравно овим не желим ни у ком случају да поистовећујем ове две личности, али чланци су ми слични по информацијама и ономе што мене занима, и у једном и у другом свако може довољно да се информише уколико га занима толико информација и уколико је вољан прочитати. Наравно, оне које занима само кратко могу да прочитају само прве две-три реченице и то ће им бити довољно. Толико од мене у овом јављању :). --Саша Стефановић • 15:07, 9. август 2006. (CEST)

Наравно да се разликујемо. То је били очигледно и у претходним текстовима. МОжда је решење у томе да се све те мање важне информације сместе у одељак који би се звао нпр. Занимљивости и то на крају самог чланка, а да у главном чланку остану најважније и најрелевантније информације о тој личности. Овако, само гомилање информација различитог степена важности у неком чланку даје том чланку дозу неозбиљности и недовршености, што, наравно, не би требало да буду особине доброг енциклопедисјког чланка.

--делија 15:24, 9. август 2006. (CEST)

[уреди] Завршна реч Михаиловића

То је за Изворе, наравно, уз ваљане референце. --Милош Ранчић (р|причај!) 19:05, 11. октобар 2006. (CEST)

Па то већ има на изворима, ја сам поставио давних дана. Види овде. --Саша Стефановић • 22:24, 11. октобар 2006. (CEST)

П.С. Ко о чему баба у уштипцима :) --Саша Стефановић • 22:24, 11. октобар 2006. (CEST)

О Чичи све најбоље.

[уреди] POV

Potrebno je izbaciti sve neenciklopedijske rečenice i dati izvore. I oni citati na kraju nemaju šta da traže ovde, jer i njegovi protivnici imaju šta da kažu o ovome. A neko pre mene je već osporio tačnost BokicaK ^{Got something to say?} 17:45, 8. јануар 2007. (CET)

Još jednom, mislim da su citati nepotrebni. --BokicaK ^{Got something to say?} 10:17, 21. јануар 2007. (CET)

[уреди] Литература

Ако неко жели да се информише о Дражи Михаиловићу и српском четничком покрету нека прочита његову биографију у књизи Косте николића еминентног српског историчара за савремено доба. корисник:војвода

[уреди] Poternica????

Postoji gotovo identicna slika poternice za Mihajlovicem kao i za Titom, s tim sto je ona za Titom (bar se tako cini) skenirana. Zeleo bih objasnjenje. Da li su u pitanju dve nalikujuce poternice, ili je neka napravljena obradom one druge?

Колико је мени познато, те потернице су издате заједно, а могуће и на једном плакату. Какогод, нисам у овоме релевантан, па би било добро да неко упућенији да одговор. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:14, 8. фебруар 2007. (CET)

To su dve različite poternice. Štampane u isto vreme. Ista je suma i tekst samo su slike različite. U tom momentu Nemci su tražili i jednog i drugog. --Goldfinger 13:00, 8. фебруар 2007. (CET)

[уреди] Тежак посао

Ево, Википедијанци Ја ћу га мало дотерати и то искључиво на основу докумената. Хтео сам и раније то да учиним, али сам, пустио да видим како ће се ствари одвијати. Треба га направити као да изгледа да се чита са неутралне тачке гледишта. Заиста је чланак тежак за писање. Дакле, потребно је да нема оне вагице која говори против њега, односно за њега већ нека средина.

--Корисник:А.Динчић

[уреди] Узалудан посао

Писати енциклопедијске текстове на основу дела Милослава Самарџића је бесмислено, јер је човек патолошки лажов, а навођење њега у литератури срамота за Википедију.--Gorran 00:25, 12. март 2007. (CET)

Имаш можда поуздан извор који га дискредитује? --Dzordzm 00:52, 12. март 2007. (CET)

Не вреди се њиме бавити, веруј ми. Кад год свратим на сајт Погледа, запањим се која је то безгранична безбрижност према чињеницама. Нпр., некидан је нешто написао о убиству мајора Атертона - за које су британски извори означили као вероватног кривца четника Спасоја Дакића - он ту једноставно на место четника Спасоја Дакића стави партизанског функционера Радоја дакића, и његови читаоци опет срећни, партизани опет криви.

Све што он пише су чисте бајке. Јуче је нпр саставио једну хорор бајку о масакру у Вранићу у којем су четници Авалског корпуса масакрирали 72 цивила, од петомесечне бебе до 87-годишњег старца. Његову бајку о том догађају не вреди ни препричавати...

Или пресне лажи за потпуне незналице типа како су четници у новембру и децембру 1944. нападали Немце и усташе у Тузли. (Тузлу су партизани коначно ослободили 16. септембра 1944., а све до краја марта 1945. ређали су се немачки и четнички напади на Тузлу)...

Тамо код њега су иначе прогласили Косту Николића за "комунистичког историчара"... Дно дна, пријатељу.

Што се тиче веродостојних извора, лако ћу ти наћи неки за било коју његову тврдњу коју одабереш...--Gorran 02:22, 12. март 2007. (CET)

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%B4/%D1%80/%D0%B0/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%7E%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_6faf.html"