Дрина
Из пројекта Википедија
Река Дрина (329 km) припада Црноморском сливу, а настаје спајењем река Таре и Пиве код Шћепан Поља(надморска висина 470 m). Сливно подручје обухвата југозападни и западни део Србије, северни део Црне Горе и источни део Републике Српске. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовија и Јадар.
Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче (81 m).
У стара времена имала је име Дринос, а народно име, по боји воде је Зеленика. Најлепши и најдужи (24 км) кањон је од Жепе до Клотијевца. Ширина реке је од 15 m на месту званом Тијесно до 200 m код Перућца и Зворника. Већи градови кроз које протиче Дрина су Фоча (400 m), Горажде (350 m), Вишеград (300 m), Бајина Башта (260 m) и Зворник (140 m).
Дивља снага Дрине је укроћена бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.
Садржај |
[уреди] Хидроелектране
На Дрини су изграђене три хидроелектране (ХЕ): Вишеград, Бајина Башта и Зворник
ХЕ "Вишеград" званично је пуштена у погон 26.11.1989 када је прорадио први агрегат. Инсталисана су три агрегата укупне снаге 315 МW. Корисна запремина акумулације је 101 милион m³
ХЕ "Бајина Башта" у Перућцу је највећи објекат саграђен на реци Дрини. Река је преграђена браном високом 90 и дугачком 460 метара. Пуштена је у рад 22. новембра 1966. Инсталисана су четири агрегата укупне снаге 365 МW. Корисна запремина акумулације је 340 милиона m³. ХЕ "Бајина Башта" годишње произведе око 1500 GWh.
ХЕ "Зворник" пуштена је у рад 26. јула .1955. године. Инсталисана су четири вертикална агрегата укупне снаге од 92 МW. Корисна запремина акумулације је 89 милиона m³. ХЕ "Зворник" годишње у просеку производи око 500 GWh.
[уреди] Мостови
На свом току Дрина је на доста места премошћена. Од свих мостова најпознатији је стари мост у Вишеграду, задужбина Мехмед паше Соколовића, изграђен 1571. године. Мост је, у роману "На Дрини ћуприја", описао нобеловац Иво Андрић.
Новији мостови на Дрини су:
- "Павловића ћуприја" - мост изграђен 1992.године, захваљујући улагањима Слободана Павловића, српског бизнисмена из Чикага, родом из села Попови, код Бијељине. Мост спаја Семберију и Мачву.
- мост у центру Фоче (изграђен 2002. јер је постојећи мост био срушен у НАТО бомбардовању 1995.)
[уреди] Занимљивости
- Река Дрина била је граница између Западног и Источног Римског царства
- Дуж Дрине, границе Аустро-Угарске и Србије, 1914-15 вођене су велике ратне операције
- 27.3.1896. године Дрина је достигла водостај 14 м већи од нормалног и поплавила ћуприју у Вишеграду
- Крајем 19. века реком су крстарили аустро-угарски пароброди и долазили до Зворника
- Њен вијугави ток у народном предању забележен је речима "ко ће криву да исправи Дрину". Народна изрека је везана за бескористан посао.
[уреди] Види још
Treba spomenuti most na reci Drini na staroj LJuboviji koji spaja Srpsku i republiku Srbiju.
