Фоча
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Фоча (раније Србиње), са површином од 1.115 квадратних километара, спада у ред највећих општина у Републици Српскоj. Има око 24.000 становника, или 20,3 по km². Брдско - планински рељеф ове општине са надморским висинама од 400 до 2.386 метара богат је рекама, језерима и планинама а ту је и прашума Перућица, једина у Европи.
Све је то одређивало правац привредног развоја општине, тако да дрвна индустрија захваљујући великом шумском богатству представља једну од основних грана привређивања. Поред дрвне индустрије у последње време све се интензивније развија производња и прерада угља, метална, електро као и текстилна индустрија.
У укупном привредном развоју значајно место заузима и област туризма и угоститељства која се развија у оквиру Националног парка "Сутјеска".
Дуга је, а богата, и занимљива хроника историјских збивања везаних за Фочу/Србиње и његову околину. Писани документи говоре да је овај град са развијеном трговином постојао још 1368. године и да је кроз њега пролазио каравански "Дубровачки пут" повезујући Јадран са севером земље.
Фоча/Србиње је и универзитетски град. Поред медицинског и стоматолоског факултета, у Фочи/Србињу се налази и Духовна академија "Свети Василије Острошки " .
Садржај |
[уреди] Име кроз историју
У средњем веку Фоча се звала Хоча или Хотча. По одлуци Скупштине Републике Српске 4. јануара 1994 године, назив је, пошто је од већине становника сматран омрaженим турским именом, промењен у град Србиње у Републици Српској, а 2004. враћен је стари назив Фоча.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Фоча имала је 40.513 становника, распоређених у 120 насеља.
Национални састав:
- Муслимани - 20.790 (51,31)
- Срби - 18.315 (45,20)
- Хрвати - 94 (0,23)
- Југословени - 463 (1,14)
- остали - 851 (2,12)
Национални састав 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 48.741
- Муслимани - 25.766 (52,86)
- Срби - 21.458 (44,02)
- Хрвати - 218 (0,44)
- Југословени - 102 (0,20)
- остали - 1.197 (2,48)
[уреди] Насељена мјеста
Анђелије, Бастаси, Бавчићи, Белени, Бешлићи, Биоково, Биротићи, Богавићи, Борје, Боровинићи, Брајићи, Брајковићи, Брод, Брусна, Будањ, Бујаковина, Бунчићи, Бунови, Церова Раван, Црнетићи, Цвилин, Челебићи, Челиково Поље, Ћурево, Даничићи, Деролови, Доње Жешће, Драче, Драгочава, Драгојевићи, Ђеђево, Фалиши, Филиповићи, Фоча, Глушца, Годијено, Гостичај, Говза, Градац, Грандићи, Грдијевићи, Хум, Хусеиновићи, Игоче, Избишно, Јабука, Јасеново, Јечмишта, Јелеч, Јошаница, Колаковићи, Колун, Косман, Козаревина, Козја Лука, Кратине, Крна Јела, Крушево, Кундуци, Куново, Кута, Љубине, Локве, Марево, Мазлина, Мазоче, Мештревац, Миљевина, Мирјановићи, Мјешаји, Мрављача, Њухе, Орахово, Папратно, Патковина, Паунци, Петојевићи, Подграђе, Пољице, Попов Мост, Потпеће, Превила, Превраћ, Приједјел, Присоје, Пуриши, Рачићи, Радојевићи, Ријека, Родијељ, Слатина, Славичићи, Стојковићи, Сорлаци, Сусјешно, Шкобаљи, Штовић, Шуљци, Течићи, Тјентиште, Тођевац, Тохољи, Трбушће, Тртошево, Тврдаци, Устиколина, Веленићи, Викоч, Витине, Војновићи, Врањевићи, Врбница, Вучево, Вукушићи, Забор, Закмур, Заваит, Зебина Шума, Зубовићи, Жељево,Радоњићи
Послије потписивања Дејтонског споразума, најевећи дио општине Фоча ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушла су насељена мјеста: Бавчићи, Бешлићи, Бунчићи, Доње Жешће, Јабука, Колаковићи, Локве, Мазлина, Мрављача, Њухе, Подграђе, Превила, Рачићи, Радојевићи, Славичићи, Стојковићи, Устиколина, Забор и Зебина Шума, те дијелови насељених мјеста: Цвилин, Филиповићи, Присоје, Родијељ и Сорлаци. Од овог подручја формирана је општина Фоча-Устиколина.
Град Фоча, 1991.
укупно: 14.335
- Срби - 7.901 (55,11)
- Муслимани - 5.526 (38,54)
- Хрвати - 74 (0,51)
- Југословени - 312 (2,17)
- остали - 522 (3,67)
