Епирска деспотовина
Из пројекта Википедија
Епирска деспотовина је једна од византијских држава насталих након крсташког освајања Цариграда 1204 године.
Садржај |
[уреди] Настанак и Успон
Након пада Цариграда Михаjло I Анђео оснива Епирску деспотовину која је обухватала Епир са Албанијом,Етолијом и Акарнанијом.
Њега 1215 године наслеђује Теодор Анђео,чија је ћерка била удата за краља Радослава.За време његове владавине Епирска деспотовина постаје најснажнија држава на Балкану.Успешним ратовима он 1222 године осваја Солун и уништава Солунску краљевину,придодавши својим земљама Тесалију,источну Македонију и делове Тракије.Након освајања Солуна охридски архиепископ га овенчава за цара Ромеја чиме Теодор јасно исказује своје намере да обнови Царство.
[уреди] Пад и пропаст
Бугари 1230 године у бици на реци Клокотници побеђују Теодорове трупе,а самог Теодора заробљавају и ослепљују.Последица овог пораза било је бугарско освајање Македоније и Тракије,док је никејски цар Јован III Дука заузео Солун.
Деспотовином након тога наставља да влада Михаjло II Анђео,коју су у то доба чинили Епир и Тесалија.Он почиње да води активну политику против Никејског царства и његовог покушаја да обнови Византију.Сарађујући са Ахајском кнежевином и Напуљском краљевином настоји да заједничким напорима освоје Цариград и обнове Византију на челу са Анжујцима,али се њихов подухват завршава неуспехом.
Никејски цар Михаjло VII Палеолог осваја 1261 године Цариград и обнавља Византију,после чега деспотовина полако губи моћ и претензије на царски венац.Последњи делови деспотовине потпали су под византијску власт 1340 године.
[уреди] Епирски деспоти
[уреди] Анђели
- Михајло I Анђео (1204-1214)
- Теодор Анђео Дука Комнин (1214-1230), цар од 1227
- Михајло II Анђео (1230-1271)
- Нићифор I Анђео (1271-1296)
- Томас Анђео (1296-1318)
