Ивана Брлић-Мажуранић
Из пројекта Википедија
Ивана Брлић-Мажуранић (рођ. 18. април 1874, Огулин - ум.21. новембар 1938, Загреб) је хрватска књижевница.
Садржај |
[уреди] Биографија
Родила се у познатој породици Мажуранића. Отац Владимир Мажуранић је био писац, адвокат и историчар. Деда јој је био хрватски бан и песника Иван Мажуранић, а баба Александра Мажуранић је била сестра Димитрија Деметра, песника, драмског писца и преводиоца. Основну школу и два разреда Девојачке школе завршила је у Загребу. Остало школовање је завршила приватно. Говорила је неколико језика. Своје прве радове је писала на француском језику.
Удала се за Ватрослава Брлића, адвоката у Славонском Броду и хрватског политичара. У Славонском Броду је проживела велики део живота, који је посветила породици и књижевном раду. Родила је шесторо деце. Окружена децом, упознавала је њихову психу и њихов наивни и неискварени свет, којем је и посветила скоро цео свој књижавни опус. Уз супруга укључила се у јавни живот у кругу првака народног покрета. За свој књижевни рад два пута је од стране Југословенске академије знаности и умјетности предлагана за Нобелову награду за књижевност (1931 и 1938) године. 1937 примљена је за дописног члана Академије као њен први женски члан.
[уреди] Књижевни рад
Писала је песме, приповетке, приче,басне, бајке, романе и културноисторијскр расправе. Своју књижевну надареност и уметничку зрелост најснажније је остварила у префињеном обликовању света дечије приче и бајке. Њено прво важније дело објављено 1913 Чудновате згоде шегрта Хлапића, Антон Густав Матошје прогласио "класичном књигом". Највећи успех, међутим, постиже књигом Приче из давнине 1916, за коју је искористила ризницу словенске митологије и народног веровања. Чудесна бајковитост изражена је у тим причама топлином и напетошће припшоведања.
Писала је-како сама рече- да властитој деци "отвори врата к оном бајном, шароликом свијету бајке". Приче се одликују непосредношћу израза. Превођена је на десетину језика од енгласког до кинеског, а названа је "хрватским Андерсеном.
Издавачка кућа Школска књига из Загреба 1971 је установила годишљу књижевну награду "Ивана Брлић-Мажуранић" за најбољи књижевни текст за децу и илустрацију књиге за децу објављне у тој години. Од 2001 награда се додељује за најбоње необјављено дело за децу хрватских аутора.
[уреди] Дела
- Ваљани и неваљани (приповетке и песме за дечаке) 1902
- Школа и празници (Збирка песама и приповедака) 1905
- Слике (песме) 1912
- Чудновате згоде шегрта Хлапића 1913
- Приче из давнине 1916
- Књига омладини 1924
- Дечја читанка о здрављу 1927
- Мир у души 1930
- Из архива обитељи Брлић у Броду на Сави (студије) 1934 I, 1935 II-III
- Јура Далматин поткраљ Гаџерата (авантуристички роман) 1937
- Срце од лицитара (Приповетке и песме за младе; објављено постхумно) 1938
[уреди] Спољашње везе
- У свету бајки Иване Брлић-Мажуранић
- Издавач Булаја - мултимедијски пројекат Приче из давнине
- Potjeh
- Regoč