Изабела Аљенде
Из пројекта Википедија
Изабела Аљенде рођена је 2. августа 1942. године у Перуу. Детињство и младост провела је у Чилеу. Између 1953. и 1958. живела је у Боливији и Бејруту са мајком и очухом који је био дипломата као и њен отац. Године 1958. враћа се у Чиле, где jе од 1967. почела да гради сјајну каријеру као новинар у познатим часописима и на телевизији. Тих година објављује и своју прву књигу.
Политичке неприлике јој и овај пут одређују живот. Као нећака свргнутог председника Салвадора Аљендеа морала је у младости да напусти Чиле, а сад га после Пиночеовог преврата 1973. поново напушта и сели у Венецуелу. Од 1988. године живи у Калифорнији.
Роман Кћи среће први је део трилогије Изабеле Аљенде, а његови наставци Портрет у сепији и Кућа духова су романи којима је потврдила свој статус најчитаније латиноамеричке књижевнице.
Kћи среће је авантуристичко дело о младој Чилеанки која се, идући трагом прве љубави, затиче у Калифорнији у време златне грознице. Изабела исписује приповест рађања обећане земље, шаролике светове и културолошке разлике индијанских, кинеских, европских и латиноамеричких досељеника који су је стварали. Под пером умерено сентименталне, умерено рационалне, хумором надахнуте ауторке, која успешно спаја осећања са разумом, југ са севером, реалност са фикцијом овај роман чини једном очаравајућом приповетком.
Портрет у сепији описује породичну сагу, смештену на сам крај 19. века. Пратећи главну јунакињу Аурору дел Ваље и њену потрагу за својим прецима, пратимо и политичка збивања у том делу света, социјалне промене и технолошка достигнућа која нас уводе у нови век.
Завршно дело трилогије Кућу духова издала је 1988. године кад је и Габријел Гарсија Маркес са којим је успоређују добио Нобелову награду за књижевност. Да ли је то само била пука подударност или неки наговештај остаје да се види!?
Поред ових романа написала је и романе Ева Луна, О љубави и сени, Бесконачан план, мемоаре Паула, збирке приповедака Приче Ева Луне и књиге "љубавних рецепата" Афродита.
Изабела Аљенде успешно негује процес новог латиноамеричког романа, који је започео још Борхес, и као прави настављач магијског реализма добила је неколико престижних награда : Колимову награду и Награду по избору критике у Америци (1986), а две године после тога Малапартеову награду у Италији. (Рас)
