Из пројекта Википедија
2. август (2.08.) је 214. дан у години по грегоријанском календару (215. у преступној години). До краја године има још 151 дан.
[уреди] Догађаји
- 1552. - Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548., а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.
- 1802. - Наполеон Бонапарта проглашен је „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.
- 1830. - Шарл X Бурбонски, француски краљ, абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу. Јулска револуција је избила због краљеве одлуке о укидању слободе штампе, распуштању парламента и промени изборног закона.
- 1858. - Британски парламент усвојио је закон (India Bill) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.
- 1928. - Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.
- 1934. - После смрти немачког председника Паул фон Хинденбург, Хитлер је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.
- 1935. - Велика Британија је донела закон према којем је реформисан систем управљања у Индији, одвојени су Бурма и Аден од Индије, гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у Њу Делхију.
- 1939. - Алберт Ајнштајн упозорио је америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у САД почели (почетком 1940.) истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.
- 1945. - Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Стаљин, председник САД Труман и премијер Велике Британије Атли постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.
- 1970. - Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.
- 1980. - У експлозији на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. То је био најтежи терористички напад у Европи после Другог светског рата и изазвао је талас масовних протеста широм Италије.
- 1990. - Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација САД, корз Заливски рат, о стационирању великог броја војника на Блиском истоку зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом нафте.
- 1992. - Алжирске снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.
- 1994. - Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је лидере босанских Срба да прихвате мировни план Контакт групе за Босну и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.
- 1997. - Вођа најјаче либеријске герилске фракције Чарлс Тејлор проглашен је председником Либерије, чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.
- 1999. - У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.
- 2001. - Босански Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над босанским муслиманима у Сребреници 1995., највећег ратног злочина у Европи после Другог светског рата.
- 1100. - Вилијам II, енглески краљ,син Вилијама I Освајача.
- 1589. - Жак Клеман, доминиканац, присталица католичке Свете лиге.
- 1788. - Томас Гензборо, познати енглески портретиста и пејсажиста.
- 1799. - Жак Етјен Монголфје, француски проналазач. (*1745).
- 1921. - Енрико Карузо, италијански оперски тенор.
- 1922. - Александар Грејам Бел, изумитељ телефона (*1847).
- 1934. - Паул фон Хинденбург, немачки председник.
- 1936. - Луј Блерио, француски инжењер и пилот.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
