Интерлингва
Из пројекта Википедија
Језик > Плански језици > интерлингва
име: интерлингва (interlingua)
језик говори: око 1000
земље:у 25 држава, највећим делом Европа
порекло: креиран од Александра Годеа, 1951, као синтеза енглеског, француског, италијанског, шпанског и португалског.
писмо: латиница
пример: Оченаш (Звучни инсерт)
Nostre Patre, qui es in le celos,
que tu nomine sia sanctificate;
que tu regno veni;
que tu voluntate sia facite
super le terra como etiam in le celo.
Da nos hodie nostre pan quotidian,
e pardona a nos nostre debitas
como nos pardona a nostre debitores,
e non duce nos in tentation,
sed libera nos de malo.
Овај се чланак односи на језички пројекат интерлингва (Interlingua) Александра Годеа (Alexander Ggode) а не Interlingua Пеано-а. Interlingua нити јеInterlingue, друго име за окцидентал.
Интерлингва, je креирана 1951, као плански језици из групе нових латинских пројекаата. Он је синтеза сачињена од енглеског, француског, италијанског, шпанског и португалског.
Садржај |
[уреди] Историја
Интерлингву је углавном креирао Александар Годе. Он је делом узео већ урађени материјал у фондацији IALA (International Auxiliаru Langag Association). а делом је самостално креирао овај језички пројект. То је урадио после смрти главног финансијера пројекта Alice Vanderbilt MORRIS, који је подржавао ту институцију у времену од 1924-1950.
Интерлингва се представила јавности као пројект вредан изучавања због тога што је врло натуралистичка, у потпуној сагласности, како по фонду речи, тако и граматици , са главним западноевропским језицима, и онај као таква следи њихов начин изражавања и културне одлике. Неки од присталица, потврђују да //интерлингва// вреди, не толико као средство за споразумевање, јер није у широкој употреби, колко у настави страних језика, као увод у језичке студије, поменутих западноевропских језика.
[уреди] Говорно подручје
Интерлингва је теоријски, мање-више разумљива без изучавања говорној популацији из чијих је изворних језика настала. — око 1240 милиона, једну четвртину човечанства. Фактички, разумеју је образовани људи који говоре романске језике, то јест, вероватно око 100 или 150 милиона људи. Почетком овог века интерлингва је главни конкурент есперанту, од свих досад креираних планских језика.
Инерлингву говори течно припближно хиљаду људи. Између многих употреба, у употреби је и као резиме у научним чланцима. У те сврхе, употреба овог језика је идеална: употребљавана као језик читљив од оних који добро познају латинску коренску основу потребну за научне студије и научни рад. Због тога се интерлингва експериментално изучава у Шведској и Данској ма да интерлингва, као корисан пројекат, још увек није добила подршку од било кога.
[уреди] Граматика и лексика
Интерлингва инкорпорише у своју лексику постојеће речи из природних језика по следећом правилима:
- Реч улази у језички фонд интерлингве ако постоји најмње у три од четири изворна језика: енглеском, француском, италијанском или шпанском односно португалском. (ова два задња, вреде као један). Ако реч постоји само у два изворна језика, тада њено постојанје у немачком или руском језику, чине је подобном за улазак у лексику.
- Форма речи која улази у употребу је претпостављена праформа, по обичају латинска, француска или енглеска.
Интерлингва тако, директно или индиректно извлачи и грчке или латинске речи, које су већ постале интернационалне, а најчешће употребљаване у начној или стручној терминологији. У поредењу са есперантом, интерлингва не обилује творбом речи по шаблону које афикси творе језички фонд овог првог.
| на начин есперанта | на начин интерлингве |
| sana | san |
| sano | sanitate |
| malsana | malade |
| malsano | maladia |
| malsanulejo | hospital |
| sanigxi | recovrar |
| sanigi | curar |
| malsanigxi | cader malade |
[уреди] Изговор и литература
Базних 26 слова имају константне гласовне вредности, а у неколико случајев гласовна вредност слова зависи од предходног или следећег слова (видети например код "c"). Најпожељнији је изговор који је у складу са оргиналним језиком/језицима од којих реч изворно потиче (нпр. Немачко walzer, изговара се као [валтсер]). Због тога доследних правила нема баш увек, те се изговор учи заједно са учењем писаног облика неке речи У односу на есперанто, изговор код интерлингве толерише више могућих варијација. У доњој листи могуће варијације дате су у заградама:
- a [a], b [b], ch [k] или [ʃ] / [tʃ], c [k] или [c] (испред i e y), d [d], e [e], f [f], gi [ʒ] испред a, o, u, g [g] или[ʒ] (код "-age"), h [h] (осим код ph rh th), i [i] или [j] (испред вокала), j [ʒ] / [dʒ], k [k], l [l], m [m], n [n], o [o], ph [f], p [p], qu [kw] или [k] (у речци "que" "qui" и дериватима), rh [r], r [r], s [s] или [z] (између вокала), th [t], t [t] или [ts] (испред i), u [u] или [w] (испред вокала), v [v], w [w] или [v], x [ks], y [i] или [j] (испред вокала), z [z]
Двоструке консонанте се изговарају као једноструке: "ecclesia" као [е'клејза ].
Изговарају се као дифтонзи следећи парови: "ai" [aj], "au" [aw], "ei" [ej], "eu" [ew], "oi" [oj], "ou" [ow].
Акценат је на силабу испред задње консонантне групе, не рачунајући свршетке на "-s" код множине: "regula" [re'gula], у множини се изговара "regulas" [re'gulas], "trovar" [tro'var]. Примери: "corde" ['korde], "concerto" [kon'certo], "schola" ['skola], "choc" [ʃok], "agente" [a'gente], "avan'tage" [avantaʒe], "secretario" [sekre'tarjo], "mangiar" [man'ʒar], "quanto" ['kwanto], "que" [ke], "absolute" [abso'lute], "accusativo" [akuza'tivo], "telephono" [tele'fono], "nation" [na'tsjon], "industria" [indus'tria], "puero" ['pwero], "typo" ['tipo], "yogurt" [jo'gurt]
Постоји двојна ортографија, слична као и у језицима који потичу од латинског, , који уместо "ph" пишу "f", не "y" већ "i" и мењају завршетак код неколико речи. Таква поједноставлјена литерација, додуше, ретко се употребљаава.
[уреди] Синтакса
Граматика интерлингве узима у обзир заједничку граматику минимално четри изворна језика. Нпр. сваки од изворних језика множину твори помоћу -s, те и интерлингва на тај начин твори множину.
[уреди] Часописи на интерлингви
- Actualitates — Interlingua i Norden
